SLOBODNA DALMACIJA: HRVATI U ŠOKU - EU nam uvodi Ministarstvo smešnog hoda!

Zvanični naziv akcije je “Prevencija padova na istom nivou i bezbedno održavanje reda i čistoće radnog mesta” (ne treba da vas zbuni to što na plakatima piše “Okliznuća i spoticanja u nivou kretanja”), a akciju, iako se na prvi pogled ne bi tako reklo, ipak nisu osmislili Džon Kliz, Majkl Pejlin, Teri Gilijam ili bilo ko iz ekipe montipajtonovaca, nego Odbor viših inspektora rada (Senior Labour Inspectors Committee), koji svoje mišljenje daje Evropskoj komisiji, piše Dalmacija mrtva ozbiljna.

Akcija u Hrvatskoj sprovodi se pod pokroviteljstvom Ministarstva rada i penzijskog sistema, koja je za njeno sprovođenje posebno zadužila dva svoja slubenika. Na njima će biti odgovoran zadatak da sprovedu planove Radne grupe, koju čine predstavnici Estonije, Irske, Poljske, Danske, Velike Britanije i Evropske agencije za bezbednost i zaštitu na radu.

Kampanja se sprovodi ove i sledeće godine, a da bi se “sprečile nezgode i povrede zbog okliznuća i spoticanja”, sprema se “interaktivni obrazovni softver koji prikazuje situacije u kojima može nastati opasnost od okliznuća i spoticanja”.

Međutim, kako se ono kaže u reklamama, ni to nije sve - u pripremi je i promotivni poster poster, prigodan kalendar za 2015., kao i animirani spot. Kao da već nije snimljeno toliko upotrebljivih epizoda nezgoda Mata i Pata u kultnom češkom crtaću "A je to".

Ako se može verovati grafikonima s evropskim statistikama, u Hrvatskoj je - ako se ne računa Finska u kojoj zvanično uopšte niko ne pada - zabeleženo najmanje slučajeva da se neko oklizne i spotakne u čitavoj EU. Naprotiv, najviše se klizaju i spotiču Britanci i Francuzi.

"Ali zato smo prvi u padanju radnika s visine", piše Dalmacija. U toj disciplini iza Hrvatske su Kiprani, pa Rumuni.

Prema podacima Evrostata iz 2005, od svih nezgoda zbog kojih radnici duže od tri dana izostaju s posla čak 14 odsto ide na padanje “preko ravne crte”. Pošto se taj postotak 2010. popeo na 15, u Briselu su zaključili da je nešto svakako moralo da se preduzme, zaključuje list.

Da ne bi bilo nesporazuma, postignut je konsenzus da "opasnost od okliznuća nastaje zbog iznenadnog smanjenja prijanjanja đona obuće za podlogu po kojoj se osoba kreće”. U takvom slučaju, precizira se u Programu provođenja kampanje u Hrvatskoj, “noge počinju da se kreću brže od gornjeg dela tela”. Dalje se objašnjava da “spoticanja nastaju zbog sudara noge u kretanju s nekom preprekom, dok se gornji deo tela po inerciji kreće unapred. Najčešći uzroci okliznuća su klizavi podovi po kojima se hoda (od zaostale vode, masnoće ili leda) i neodgovarajuće obuće”.

Kampanja u Hrvatskoj počela je još u aprilu i upravo je u toku inspektorski nadzor radnih površina (obuhvaćeni su zdravstvo, proizvodnja hrana, hoteli, restorani i ketering), a posebna pažnja biće usmerena na ispravnost radnih površina i površina po kojima se zaposleni kreću, njihovo čišćenje i održavanje, na obuću za rad, osvetljenje i znake upozorenja.

Pošto će inspektori do kraja oktobra biti na terenu, objavljivanje rezultata predviđeno je tek za kraj godine. Do feburara 2015. očekuje se izveštaj, a za april je zakazana završna konferencija na nivou EU, pa se informacije o uspešnosti kampanje mogu očekivati u junu sledeće godine.

A do tada će evrobirokratija sigurno osmisliti novu sveobuhvatnu akciju sličnog tipa. Pa neka neko još kaže da ih ima previše. Birokrata, dakako, zaključuje Slobodna Dalmacija.