Mega-suše su se periodično pojavljivale u proteklih nekoliko hiljada godina, a u nekim su slučajevima uzrokovale propast celih civilizacija

Klimatske promjene dovešće u ovom velu do serije dugih sušnih razdoblja koja bi mogla da potraju deceati desetljećima.

Mega-suše, koje prema definiciji traju 35 i više godina, posaće sve izglednije kako bude rasla temperatura globalnog zagrevanja, a najpre će pogoditi ona područja u kojima je već smanjena uobičajna količina padavina, upozorava dr. Toby Ault sa Univerziteta Kornel.

Reč je o prvom naučnom izveštaju koji upozorava na pretnju velikih suša zbog klimatskih promena, prenosi Independent.

Mega-suše koje nam slede biće toplije i dugotrajnije od onih u prošlosti, tvrdi Ault. Mogle bi da desetkuju svetsku ekonomiju i zalihe hrane što bi kao posljedicu izazvalo humanitarne krize.

Najugroženija područja su jugozapadne SAD, južna Evropa, Afrika, Indija, Australija kao i veći deo Srednje i Južne Amerike.

"U tim delovima sveta suša bi mogla da traje decenijama", tvrde naučnici.

Mega-suše su se periodično pojavljivale u proteklih nekoliko hiljada godina, a u nekim su slučajevima uzrokovale propast celih civilizacija. Primer za to je nestanak indijanskih plemena na jugozapadu SAD u 13. veku i kraljevstva Kmera u Kambodži u 14. veku.

Posledice za našu civilizaciju također bi mogle biti katastrofalne s obzirom da je svetska populacija višestruko narasla pa se zalihe vode smanjuju.

Pre nek nekoliko meseci osvanule su takođe prognoze koje je izneo ekspert za klimatske promene Nikola Stern.

Prema njegovim rečima ukoliko čovečanstvo ne preuzme drastične mere, globalna temperatura će se povećati za četiri stepena do kraja ovog veka što će neminovno dovesti do promene stila života ljudi, ali i njihovog iseljavanja iz regija u kojima trenuto žive.

Deo Srbije, kao deo Južne Evrope, pretvorila bi se u Saharu.

On je upozorio da, prema podacima kojima se danas raspolaže, svet srlja u propast ukoliko se ne preduzmu hitne mere koje bi sprečile porast temperature od predviđena četiri stepena, preneo je franuski magazin Slat. Stern objašnjava da u poslednjih deset miliona godina nije zabeležen toliko veliki porast temperature na Zemlji, a da ljudski rod koji se pojavio pre samo 250.000 nikada nije živeo u svetu toplijem za četiri stepena.

U poslednjh 8.000 godina prosečna temperatura je skoro konstanta uz oscilaciju između jednog i 1,5 stepeni. Takva klimatska stabilnost omogućila je uzgoj žitarica, bavljenje poljoprivredom na stalnim posedima i naseljavanje stanovništva po selima i gradovima. Na osnovu više naučnih studija, Stern je napravio sliku sveta u uslovima više prosečne temperature za četiru stepena.

Južna Evropa bi bila pretvorena u Saharu, a afrička pustinja bi se proširila ka jugu sa pogubnim posledicima za pojedine zemlje među kojima je Nigerija. Sneg bi nestao sa venaca Himalija, što bi dovelo do promene korita i pravaca vodenih tokova od kojih zavisi dve milijarde ljudi. Ni američki kontinent ne bi bio pošteđen, posebno Andi i Stenovite planine.

(Dnevnik.hr/EPK)