Studiju je napisao matematičar Sada Motšarei zajedno sa timom naučnika, a u njoj se tvrdi da su priroda i struktura modernog društva osuđeni na propast od samog početka

Nova studija, koja se oslanjala na Nasine istraživačke alate namenjene drugom projektu, tvrdi da je naša civilizacija svega nekoliko decenija udaljena od propasti, piše Gardijan.

Iako su rezultati studije poražavajući po čovečanstvo, NASA tvrdi da nije proveravala navode studije i da je u pitanju zaključak istraživača koji su samo koristili njene alate. Istraživanje podvlači da će zbog ovoga doći usled neodržive eksploatacije resursa i nejednake preraspodele bogatstva.

Studiju je napisao matematičar Sada Motšarei zajedno sa timom naučnika, a u njoj se tvrdi da su priroda i struktura modernog društva osuđeni na propast od samog početka.

Uzimajući u obzir pet faktora rizika koji mogu dovesti do propasti (populacija, klima, voda, poljoprivreda i energija), studija tvrdi da će doći do rušenja čak i najkompleksnijih društvenih struktura kada ovi faktori počnu da ispoljavaju dva važna kriterijuma.

Svi društveni kolapsi u poslednjih 5.000 godina, piše Motšarei, uključivali su „rastezanje resursa usled preteranih potreba u odnosu na ekološki potencijal“ i „ekonomsku stratifikaciju društva na elitu (bogate) i masu (siromašne).

"Elitni“ deo populacije ograničava protok resursa, vremenom akumulirajući dovoljno velik višak koji joj omogućava da odseče njihovu dostupnost ostatku sveta.

Studija navodi da će oni sa novcem nastaviti da funkcionišu kao da se ništa ne dešava nakon što obični ljudi počnu da osećaju efekte eventualnog raspada, a onda će biti isuviše kasno da sprečimo raspad civilizacije.

Iako bi nauka u teoriji mogla da nas spasi, istorija je pokazala da nas tehnologija samo približava kraju.

"Tehnološke promene mogu da povećaju efikasnost korišćenja resursa, ali one takođe povećavaju njihovo korišćenje i ekstrakciju. Povećanje potrošnje vrlo često kompenzuje povećanu efikasnost“.

Motšareijevi scenariji u najgorem slučaju su prilično drastični, i kreću se od gladi do civilizacije koja će uništiti samu sebe kroz ratove za hranu i resurse.

Sa druge strane, najbolji scenariji uključuju bogate koji shvataju da nam se bliži propast i pokušavaju da izvrše restruktuiranje društva, ali za ovo su jako male šanse.

Evo šta umesto toga preporučuje ovaj matematičar:

"Dva ključna rešenja podrazumevaju smanjenje ekonomske nejednakosti kako bi se osigurala pravednija preraspodela resursi i smanjenje iskorišćavanja dostupnih resursa uz oslanjanje na manje intenzivne i obnovive resurse i smanjenje rasta populacije“.

Međutim, čini se kao da se civilizacija već neko vreme kreće u suprotnom smeru.

(B92)