Stanovnici dela Britanije danas odlučuju da li žele da budu samostalni, a od njihove odluke zavisi i sudbina separatističkih ideja širom Evrope

EDINBURG - Referendum o odvajanju Škotske od Velike Britanije održava se danas, a rezultat je krajnje neizvestan. Dok neke ankete daju prednost od jednog ili dva procenta separatistima, druge predviđaju da će isto toliko više ljudi glasati za opstanak u Ujedinjenom Kraljevstvu. Glasanje se najviše tiče samih Škota, ali zbog njega su nervozni i u Britaniji, kao i na celom evropskom kontinentu, gde separatistički pokreti jedva čekaju da čuju rezultate.

Strah od nemira

Poslednjeg dana kampanje uoči istorijskog glasanja obe strane su se utrkivale da u finišu ubede neodlučne glasače da svoj glas daju baš njima. Premijer Škotske Aleks Salmond u pismu glasačima zatražio je da podrže nezavisnost i da petak dočekaju u boljoj zemlji. S druge strane, lideri kampanje „Bolje je zajedno“ pozivali su ih da podrže ostanak u Britaniji. Britanski list Indipendent navodi da će škotska policija biti u stanju povećane pripravnosti u petak bez obzira na rezultat referenduma, pripremajući se za eventualne proteste koji bi mogli da izbiju po proglašenju rezultata u petak ujutro.
skotska-velika-britanija-nezavisnost-beta-ap.jpg
Foto: Beta Ap


Za odvajanje

Referendum o nezavisnosti Škotske mogao bi da stvori prvu novu državu u granicama EU, ali i da ulije snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi, piše Dojče vele.
Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce, koji smatraju da Španija iskorišćava njihovo bogatstvo. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti bili mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost, organizacija ETA je za 50 godina ubila više od 800 ljudi, ali se pre tri godine odrekla nasilja.
Flamanci u Belgiji sve glasnije govore o otcepljenju Flandrije, u kojoj živi više od polovine belgijskog stanovništva.

Situacija nije mnogo bolja ni u Italiji, gde o nezavisnosti razmišljaju na razvijenom severu - u Lombardiji, Pijemontu i Veneciji. Situacija je još gora u Južnom Tirolu, koji je deo Italije tek od 1918.
Separatističkih pokreta ima i u Francuskoj, u kojoj o odvajanju sanjaju mnogi Korzikanci, kao i u Nemačkoj, gde deo Bavaraca mašta o samostalnosti.