Salmonda su zbog njegovog protivljenja bombardovanju Srbije nazivali svakojakim imenima u Vestminsteru: Bler – da je potpuno neprincipijelan, ministar spoljnih poslova Robin Kuk – da je lider Škotske nacionalne partije marioneta srpskog režima

Premijera Škotske Aleksa Salmonda u Londonu nisu voleli ni pre nego što je postao lider pokreta za otcepljenje Škotske od Velike Britanije. Bio je prvi političar u Velikoj Britaniji koji je osudio NATO bombardovanje Srbije i Jugoslavije. Čim su u martu 1999. bombe počele da padaju, Salmond se pojavio na Bi-Bi-Siju i optužio NATO i britanske političare za „neoprostivu ludost”.

Bi-Bi-Si mu je pružio priliku da replicira tadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru, najvatrenijem zagovorniku napada na Jugoslaviju. Izjavu je emitovala samo škotska redakcija Bi-bi-sija, ali je odmah izazvala buru u britanskom parlamentu. Škotski dnevnik „Herald” je već tada predvideo da će Salmondova osuda bombardovanja Jugoslavije odjeknuti celom Evropom.

Danas je taj isti „Herald” jedini medij u celoj Velikoj Britaniji koji podržava nastojanje Aleksa Salmonda i njegovih pristalica da Škotska postane nezavisna država. Svi ostali listovi u redakcijskim uvodnicima izjasnili su se protiv osamostaljenja.Salmond je sa istim žarom svojevremeno osuđivao i britansko učešće u napadima na Irak i tačno ocenio da će sankcije i rat samo uvećati ljudsku patnju, osiromašiti najsiromašnije i doprineti da stotine hiljada dece ostanu bez hrane i lekova.

I te 1999. Salmonda su zbog njegovog protivljenja bombardovanju Srbije nazivali svakojakim imenima u Vestminsteru: Bler – da je potpuno neprincipijelan, ministar spoljnih poslova Robin Kuk – da je lider Škotske nacionalne partije „marioneta srpskog režima” i da je on jedini evropski lider koji stoji rame uz rame sa Miloševićem. Za sebe Aleks Salmond kaže da je tvrdoglavi romantik i da potpuno veruje da je moguće da se ljudi u petak probude u boljoj državi – Škotskoj.

Salmond potiče iz siromašne porodice ali je studirao na prestižnom univerzitetu Sent Endrus, gde je diplomirao sa najvišim ocenama. Tu je već postao aktivan i kandidovao se za predsednika studentske organizacije. Ali ga je pobedio njegov rival, konzervativac.

To je, kako voli da kaže, jedini politički poraz koji je do sada doživeo. Nije posebno osetljiv na uvrede koje mu stižu od strane establišmenta iz Londona. Ne uznemiravaju ga ni optužbe da je previše naklonjen Vladimiru Putinu (uoči referenduma usudio se da izjavi da se divi “nekim aspektima” Putinove ličnosti, na zgražavanje britanske prestonice).

(Politika)