Ekskluzivno za Kurir: Dr Branko Bojović, koji je u SAD Ričardu Liju Norisu podario novo lice, kaže da je, iako je rođen u Americi, prvo naučio da govori naš jezik

BALTIMOR - Najveći hirurški poduhvat u SAD.
Dr Branko Bojović (36), Srbin koji živi i radi u SAD, promenio je tok istorije kada je sa još četiri hirurga u bolnici Univerziteta Merilend uradio kompletnu transplantaciju lica pacijentu Ričardu Liju Norisu (37). Lekar koji je, pod vođstvom dr Edvarda Rodrigeza, presadio lice, zube, jezik i vilicu čoveku koji se upucao pre 15 godina ekskluzivno za Kurir govori o pripremama i samoj operaciji, koja je još na nivou eksperimentalne, i naglašava da je ponosan što je Srbin.

Iako je rođen Americi, u La Skavani, malom gradu u blizini Bafala, a živi u Baltimoru, Bojović kaže da je prvo naučio da govori srpski, a tek sa četiri godine i engleski.

- Ponosan sam što sam Srbin. Zahvalan sam svojoj familiji, pre svega pokojnoj baki, koja je uticala na to da očuvamo srpsku tradiciju - kaže Bojović.

♦ Koliko često dolazite u Srbiju?
- Poslednji put bio sam u Srbiji 2011. Nadam se da ću u junu ove gone opet doći, na medicinsku konferenciju srpske dijaspore.

♦ Gde ste se školovali?
- Na Harvardu sam diplomirao plastičnu hirurgiju. Specijalizaciju sam završio na Univerzitetu Merilend, gde radim. Na poslednjoj godini specijalizacije bio sam po raznim centrima za plastičnu hirurgiju i u Beogradu i Nišu. Mnogo sam naučio za to vreme.

♦ Koliko je bila komplikovana operacija?
- To je bila najkomplikovanija operativna procedura u kojoj sam ikad učestvovao, a planirana je deset godina. Sama operacija trajala je 36 sati. Samo su 22 transplantacije lica izvedene pre naše.

♦ Kako ste izdržali 36 sati?
- Bili smo delimično spremni jer smo imali pripreme godinu i po dana. I pored toga što je svaki član tima mogao da ode na kratku pauzu u toku operacije, niko od nas to nije uradio.

♦ Šta je bilo najteže?
- Kada smo pacijentu skinuli ono što je imao od lica. Tada više nismo mogli nazad i morali smo brzo da prebacimo donirano lice. Trebalo je 12 sati da se sastave kosti, mišići, vene, nervi i koža i sve to poveže sa starim licem.

♦ Kako se pacijent osećao?
- Ričard je jedan od najhrabrijih ljudi koje sam ikad upoznao. Bio je motivisan i željan da se vrati normalnom životu. Konačno, posle 15 godina, ljudi više neće buljiti u njega na ulici i moći će da skine masku.

Oporavak traje godinama

♦ Da li Ričard sada može da pomera mišiće lica?
- U ovom trenutku može samo da pomera vilicu, otvori i zatvori usta i oči. Prerano je da bi ostatak mišića funkcionisao. Potrebno je više meseci pre nego što nervi koji povezuju te mišiće počnu da rade. Sada pratimo njegovo stanje, pazimo da ne dobije infekciju i da organizam ne odbaci donirano tkivo. Posle će mu biti potrebna terapija i pomoć da nauči da se adaptira na život s novim licem. Za to će trebati godine.