U skloništu se za vreme Zalivskog rata skrivao Sadam Husein. Neprobojno je i luksuzno, slično Titovom u Konjicu

SAD i njegovi arapski saveznici nastavili su vazdušne udare na džihadiste ISIL-a u Siriji, a posebno na naftna postrojenja pod nadzorom te grupe. To je drugi put u dva dana da su postrojenja meta koalicije predvođene SAD u pokrajini Deir Ezor i provinciji Hasaki na severoistoku. Danska je najavila slanje sedam aviona F-16.

Britanski premijer Dejvid Kamerun pred parlamentom je kazao da će svakako podržati SAD u napadima na položaje ISIL-a, ali kako neće slati svoje vojnike u kopnenu akciju ni u Irak ni u Siriju te je naglasio da za ovu misiju neće biti potrebni meseci nego godine.
abu-bakr-al-bagdadi-obracanje-javnost-irak.jpg
Printscreen YouTube 


U prilog analitičarima koji smatraju da je neophodna kopnena akcija idu i izveštaji iračke obaveštajne službe kako se Al-Bagdadi, vođa kalifata, sada sakrio na sigurno mesto, u atomsko sklonište u kojem se skrivao i Sadam Husein za vreme Zalivskog rata i koje je nemoguće uništiti iz vazduha.

Naime, to atomsko skrovište ili projekt "2000" luksuzan je objekt koji je sagradila JNA po ugledu na Titovo podzemno sklonište u Konjicu, poznato po tome što je to bio najudobniji objekt te vrste u bivšoj Jugoslaviji. Kompletno sklonište bilo je višestruko sigurno od napada.

Nalazi se na sigurnoj dubini pod zemljom (70 metara), beton je u proseku debeo 5,2 metara, a vitalni delovi do sedam metara. Projekt "2000" obuhvata i specijalan sistem amortizera velikog obima koji sprečavaju prekid snabedvanja strujom, vodom, gorivom i hranom, a vodovi za vazduh višestruko su osigurani. U slučaju da dođe do kidanja tih kanala, u samom objektu postoje zalihe koje osiguravaju boravak oko 200 ljudi od 60 do 90 dana.
titov-bunker-konjic-betaap.jpg
Beta Ap 

Projekt "2000" izdržava nuklearni udar, štiti od radiološke, hemijske i biološke kontaminacije. Tokom Pustinjske oluje dve krstareće rakete tipa Tomahavk s bojevim glavama od po 454 kg pogodile su ga, ali ga nisu ni ogrebale. Slični objekti na teritoriju Srbije i Crne Gore takođe su gađani u NATO intervenciji 1999. godine, ali svi su dočekali kraj rata bez ikakve štete.