GENERAL LIMEJ: Da smo izgubili rat, svi bismo bili osuđeni kao ratni zločinci!

Bio je jedna od centralnih figura u Zalivu svinja, Operaciji Mungos, kubanskoj projektilskoj krizi, tranziciji između Kenedija i Džonsona, ali i Vijetnamskom ratu. Čak je i svedočio pred Kongresom o viđenju NLO-a širom države 1966. godine.

Njujork Tajms ga je video ovako:

Gospodin MekNamara je bio najuticajniji sekretar odbrane 20. veka. Služio je predsednicima Džonu Kenediju i Lindonu Džonsonu od 1961. do 1968. godine, nadgledao na stotine vojnih misija, na hiljade nuklearnih oružja i milijarde dolara u vojsci potrošenih na oružje. On je takođe razvio ulogu sekretara odbrane, uzimajući u svoje ruke stranu diplomatiju i otpremanje vojske.

Pola miliona američkih vojnika je otišlo u rat pod njegovom stražom. Više od 16.000 ih je umrlo, a 42.000 ih je stradalo u narednih 7 godina.

MekNamara je procenio da broj vijetnamskih žrtava prelazi tri miliona, a smrti se nastavljaju i danas usled dugoročnih efekata hemijskog otrova Agens Oranž.

Ovaj rat je postao njegova noćna mora. Pre nego što je napustio Pentagon zaključio je da je rat uzaludan, jer ništa nije moglo zaustaviti armiju severnog Vijetnama, ali taj uvid je podelio s javnošću tek kasnije u životu.
On je 1995. godine u svojim memoarima priznao da je to sve bilo veoma pogrešno, što je rezultovalo oštrom kritikom.

„On sigurno i sad u svakom trenutku mira i spokoja čuje neprestane vapaje sirotih dečaka u pešadiji, koji umiru u visokoj travi, vod po vod, bez razloga. Ono što je on njima oduzeo ne može se platiti javnim izvinjenjem i ustajalim suzama tri decenije kasnije“ – navodi Njujork Tajms.

Proveo je decenije razmišljajući o lekcijama rata. Jedna od najvećih je da treba poznavati neprijatelja i „saosećati sa njim“.

„Moramo se postaviti u njihovu kožu i pogledati svet njihovim očima“, rekao je MekNamara. „Američki neuspeh u Vijetnamu je gledao neprijatelja kroz prizmu Hladnog rata, kao dominu koja bi porušila nacije u Aziji da je pala“.
Da li to znači da bi empatija pomogla SAD da pobede „neprijatelja“ ili znači da usled empatije vijetnamski komunisti uopšte ne bi bili neprijatelji?

„Spalili smo na smrt 100.000 japanskih civila u Tokiju – muškarce, žene i decu, a sveukupno je stradalo oko 900.000 civila u Japanu“, rekao je MekNamara. „General LiMej, koji je vodio vazduhoplovne snage tokom japanskog rata je rekao ’Da smo izgubili rat, svi bismo bili procesuirani kao ratni zločinci’ i mislim da je u pravu. Svi smo mi bili ratni zločinci“.

„Zašto je gubitak nemoralan a pobeda moralna?“, pitao je on. Smatrao je da je nemoguće dati odgovor na to pitanje. Da je stvarno imao savest, odgovor bi bio jasan: ništa to ne čini nemoralnim, ali MekNamara je očigledno pobrkao zakon sa moralom.

MekNamara je bio marioneta koju je zavarala površna ideologija koju su razvile psihopate, navodeći ga da im, iako je bio mudar i vredno radio, pomaže u toj ideologiji, čija je prava namera sakrivena do tančina.

Ljudi kao MekNamara bivaju ponerizovani, pretvoreni u zlo od strane zlih agenata, voljno ili nevoljno. Kada ti korisni, mada nadareni, idioti odluče da prate tok stvari, da uživaju u beneficijama moći koje dolaze sa služenjem moći, oni zapravo osude sami sebe. MekNamara je bio sluga zla: pomogao je svojim izopačenim nadređenima da počine veoma zla dela.

(webtribune)