Pod pritiskom Zapada BiH je prošle godine proterala dvojicu iranskih diplomata, ali situacija se još nije smirila

ZAGREB - Prema informacijama zapadnih obaveštajnih službi, po BiH vršlja 650 pripadnika iranske obaveštajne službe, ali i špijuni još nekih islamskih zemalja, piše Jutarnji.hr.

Obaveštajne službe BiH raspolažu s još 330 imena stranih špijuna, što znači da trenutno u toj zemlji aktivno deluje oko 1.000 pripadnika obaveštajnih službi islamskih zemalja islamskog nazivnika.

Cela ova priča vuče korene još od pre rata u BiH, kad su iranske vlasti odmah počele da uspostavljaju dobre odnose sa Strankom demokratske akcije, koju je tada vodio Alija Izetbegović, a sada joj je na čelu njegov sin Bakir, drugi put izabran u Predsedništvo BiH. Iran je odmah ponudio sve svoje usluge, uključujući vojne i obaveštajne, bez obzira na to što je reč o šiitskoj državi, dok su bosanski muslimani suniti.

alija-izetbegovic.jpg
Reuters 

Međutim, Teheran je tada shvatio da mu se pruža gotovo jedinstvena prilika da u srcu Evrope uspostavi ćelije preko kojih bi mogao da koordinira svoje operacije na ovom prostoru. U tom planu našla se i Hrvatska, pa je Iran vrlo brzo priznao samostalnost te države i otvorio na Pantovčaku otvorio ambasadu s u to vreme velikim brojem diplomatskog osoblja - nesrazmernim nivou odnosa dveju zemalja. Danas je taj broj smanjen.

Osim toga, u Hrvatskoj je tada bila uspostavljena široka mreža "humanitarnih" organizacija, koje su nudile pomoć velikom broju izbeglica - pre svega iz BiH. Ubrzo se pokazalo da se većina tih organizacija bavi isključivo obaveštajnim aktivnostima.

Zato je vlada u Zagrebu većini tih organizacija ukinula dozvolu za rad. Ipak, neke su ostale aktivne i povezane s operacijom naoružavanja bosanskih muslimana 1994. godine iz Irana - u kojoj je učestvovao i tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt uz prećutnu podršku hrvatskih vlasti.

BiH je pod pritiskom zapadnih obavještajnih službi preduzela korake da ublaži taj uticaj. Sarajevo je čak prošle godine proteralo dvojicu iranskih diplomata. Ali, situacija se nije smirila. Iranska tajna služba uspostavlja i gradi snažne kontakte i s vehabijama/selafijama u Gornjoj Maoči, iako im je ta frakcija inače spada u neprijateljsku.

KULTURA I NAUKA - NOVI KANALI ZA ŠPIJUNAŽU

Kad se završio rat u BiH, iranska tajna služba je svoj posao nastavila preko kulture i religije - najvažniji punktovi Iranske revolucionarne garde u BiH su naučno-istraživački institut "Ibn Sina" i Persijsko-bosanski koledž, koji je otvoren 1999. godine u Ilijašu. S druge strane, pripadnici obaveštajne grupe Vevak deluju kroz diplomatske kanale. Cilj je bio jasan: da se u BiH maksimalno ojača bošnjački element da bi se preko njega obezbedio uticaj. U tom smislu posebno važna bila je linija prema Beču, za koji je više puta istaknuto da je postao ključna tačka delovanja islamskih radikalnih opcija u ovom delu Europe.