Britanski ekonomista daje podatke kao dokaz da sve radimo kako treba i da naš svet postaje mnogo bolji uprkos terorizmu, eboli, ratovima, ekonomskoj krizi i drugim pošastima

OKSFORD - To je hladna i čvrsta činjenica: naš svet postaje bolje mesto, tvrdi mladi oksfordski ekonomista dr Maks Rouzer u istoimenoj studiji.

Njegova tvrdnja zvuči čudno u svetu suočenom s ekspanzijom krvavog islamskog terorizma i nečovečnog divljaštva ISIL na Bliskom istoku, tragičnih prizora iz Liberije, Sijera Leonea i Gvineje, gde svakodnevno ljudi umiru od ebole, krvavog građanskog rata u Ukrajini, ekonomskoj krizi koja godinama već trese svet itd. Ali, Rouzer tvrdi da naš svet ne srlja u kataklizmu i da Homo sapiensu nikad nije bolje išlo, prenosi Jutranji.hr.

Mladi britanski ekonomista svojom studijom predstavio je OurWorldinData.org, novu veb-publikaciju koja prikazuje društveni i ekonomski razvoj sveta kroz celokupnu istoriju ljudske vrste. Da su ljudi danas manje nasilni, bolje obrazovani, bolje se hrane i dulje žive nego ikad, pokazuje i nekoliko knjiga objavljenih posljednjih godina, ali Rouzerova veb-studija jedinstvena je zbog interaktivne vizualizacije koja pokriva širok spektar tema: nasilje, ratove, okolinu, obrazovanje, rast i distribuciju dohotka, hranu, zdravstvene trendove...

"To je čudesna vizualizacija koja pokazuje kako se naš svet promenio. Nijedna obrazovana osoba to ne treba da zanemari", oduševljen je slavni harvardski naučnik Stiven Pinker, autor knjige “Better Angels Of Our Nature”, čiji je zaključak da ljudska vrsta nikad nije bila miroljubivija nego što je danas.

I Rouznerova studija pokazuje da nasilje u ljudskoj vrsti stalno opada iako nam se čini da je suprotno. On kaže da je tokom 20. veka, uprkos dva svetska rata, upotrebi nuklearnog oružja i nizu genocida, broj onih koji su umrli nasilnom smrću pao je na svega jedan do dva odsto svetske populacije, da bi se početkom 21. veka spustio na 0,7 odsto - to pokazuju i podaci UN. Dalje, od 1950, kada je broj poginulih u ratnim sukobima širom sveta dosegao 596.086, taj crni bilans stalno se smanjivao da bi 2007. bio manji od 20.000.

Smanjivanje nasilja proteklih vekova, a najviše poslednjih nekoliko decenija, rezultat je, između ostalog, širenja pismenosti i obrazovanja, ali i svesti o ljudskim pravima, kaže oksfordski naučnik i dodaje da danas više od 50 odsto svetske populacije živi u demokratskim državama.

Kao ekonomista, on se posebno osvrće na smanjenje siromaštva.

"Od početka industrijalizacije 1820. godine, postotak ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu kontinuirano pada. Početkom 19. veka više od 80 odsto ljudi na Zemlji živelo je u siromaštvu, a do danas ta se brojka smanjila za 84 do 94 odsto, u zavisnosti od toga šta smatrate pragom siromaštva. Ako uzmemo da je život s manje od 1,25 dolara dnevno prag siromaštva, što je međunarodno prihvaćena definicija Svetske banke, dolazimo do saznanja da je još 1981. godine 52 odsto stanovnika Zemlje živelo u siromaštvu. Ta brojka se naglo smanjivala od tada, da bi 2010. godine u siromaštvu živelo 21 odsto svetskog stanovništva", kaže Rouzner dodajući da ovi podaci nisu razlog za samozadovoljstvo, ali da jasno pokazuju da se svet menja vrlo brzo upravo sada i da te promene idu u dobrom pravcu.

On smatra da se poboljšanje opšteg napretka najbolje vidi na planu poboljšanja zdravlja ljudi. Tako je tokom prošlog veka smrtnost među decom opala za 90 odsto, a prosečan životni vek porastao za 100 odsto.

"U siromašnom svetu pre modernog doba očekivani životni vek bio je oko 30 godina. Kad je siromaštvo počelo da se smanjuje, prosečan životni vek u industrijalizovanim zemljama počeo je da raste", obrazlaže Rouzer.

Stalno produžavanje životnog veka u industrijskom svetu doveo je do globalne nejednakosti, koja je bila najočiglednija oko 1950. godine, kada su na jednoj strani bili stanovnici bogatih zemalja, a na drugoj oni u nerazvijenim državama. Primera radi,k dok je 1950. godine prosečni životni vek u Švedskoj i Norveškoj bio 71,1 godina, u Čadu je bio samo 35,6 godina, to jest svega nekoliko godina više nego 1800. godine, kad je bio 30,9 godina. A pre tri godine očekivani životni vek u Čadu bio je 51 godina.

"Tokom poslednjih decenija ta globalna nejednakost na planu ljudskog zdravlja značajno se smanjila. Danas više nema nijedne zemlje na svetu u kojoj je očekivani životni vek manji od najvećeg očekivanog životnog veka iz 1800. godine. Vizuelni pokazatelji jasno govore da postajemo manje nasilni, a istovremeno smo tolerantniji. Živimo zdravije i bolje se hranimo, a siromaštvo u svetu naglo se smanjuje. Ako te činjenice imamo u vidu, onda dobijamo vrlo pozitivnu sliku o tome kako se svet menja", kaže Maks Rouzer, ekonomista optimista.

(Jutarnji.hr)