Grupa je formirana inicijalno pod imenom SSRF 1940. godine, a cilj im je bilo sprovođenje politički eksplozivnih akcija, ilegalnih ili nezamislivih širem britanskom establišmentu

Ovo je jedna od najčudesnijih priča iz Drugog svetskog rata ujedno je i jedna od najmanje poznatih, a reč je maloj grupi komandosa, koje je sam Vinston Čerčil oformio da sprovedu "koljačku vladavinu terora" iza neprijateljskih linija.

Često "napumpani" jakim amfetaminima, oni su bili eklektička i naširoko nekonvencionalna grupa, čiji je vođa favorizirao luk i strelu kao svoje glavno oružje za ubijanje.

Grupa je formirana inicijalno pod imenom Small Scale Raiding Force (SSRF) 1940. godine, a cilj im je bilo sprovođenje "politički eksplozivnih akcija, ilegalnih ili nezamislivih širem britanskom establišmentu", reči su kojima je delovanje SSRF opisao autor knjige "Čerčilovi tajni ratnici" Damijen Levis.

U toj se knjizi objašnjava i zašto je britanski SOE (Special Operations Executive) dobio naziv Ministarstvo nedžentlmenskog ratovanja. Najmanje džentlmenski od svih pripadnika SSRF bio je njihov vođa, danski aristokrata Anders Endi Lasen, koji je znao i da viče naredbe na nemačkom jeziku kako bi zbunio protivnika.

Lasen je od britanskog Ratnog štaba zatražio da mu se dozvoli razvoj luka i strele kao savršenog, nečujne mašine za ubijanje. Njegov zahtev je odbijen i ocenjen "nehumanim". Njega to ipak nije zaustavilo pa je dobio naziv "Robin Hud komandos" od strane lokalnog stanovništva u Dorsetu, gde je imao obuku u leto 1942. godine.

Mrzeo je birokrate i imao problema sa autoritetom, pogotovo s te strane. Sablažnjavao se od papirologije pa su njegovi izveštaji sa misije bili sažeti u slijedeće rečenice: "Sleteli. Pobili Nemce. Odjeb..i", prenosi Dejli mejl.

Prva misija koja je opravdala postojanje SSRF dogodila se u januaru 1942. godine, a nosila je naziv "Postmaster".

Nemačke podmornice, koje su uhodile savezničke brodove na Atlantiku punile su gorivo u španskoj koloniji Fernando Po, ostrvu koji se nalazi nedaleko od obale Zapadne Afrike i koji se danas zove Bioko. Pošto se radilo o neutralnom terenu, Čerčil nije hteo da rizikuje sa vojnim napadom.

Tako je mali ratni brod nazvan "Mejd Onor", koji je bio pretvoren u švedski kruzer, zaplovio iz luke Pole pod komandom vrlo čudnim kapetanom koji se zvao Gus Marč-Fillips.

Jedan agent SOE, Rčard Lipet, uspeo je da nagovori suprugu čuvenog Nemca na tom ostrvu da održi spektakularnu večeru i pijanku za nemačke i italijanske oficire na obali. Alkohol je tekao u potocima, a dok su oficiri uživali u hedonizmu, Marč Filips, Lasen i društvo ukrali su nemačke i italijanske brodove iz luke i diskretno ih odvuki do Nigerije, koja je bila pod britanskom upravom.

Bio je to drzak gusarski čin i opasno kršenje neutralnosti, koje je Velika Britanija čvrsto negirala. Operacija je sprovedena tako da tragovi nikako nisu upućivali na umešanost britanskih vlasti. Čerčil je bio oduševljen.

Delovanje Lasena i njegovih ljudi najbolje je opisao jedan nemački oficir rekavši da oni "dolaze poput mačaka i nestaju poput duhova".

Lasen ostaje do dan danas jedini SAS-ovac kojem je dodeljen Viktorijin krst i to posthumno jer je svega mesec dana pre kraja Drugog svetskog rata u Evropi poginuo u osvajanju trećeg nemačkog bunkera zaredom na severu Italije.

Njegovi saborci su do tog vremena već bili poginuli.

(Dnevnik.hr)