Birališta su otvorena između sedam po lokalnom, odnosno šet časova po srednjeevropskom vremenu, a biće zatvrena u 20, odnosno 21 sat

BUKUREŠT - U Rumuniji su jutros otvorena birališta na predsedničkim izborima na kojima za glavnog favorita važi aktuelni premijer Viktor Ponta čija pobeda bi, po oceni analitičara, zemlji donela političku stabilnost, ali bi mogla da ugrozi nezavisnost pravosuđa.

Birališta su otvorena između sedam po lokalnom, odnosno šet časova po srednjeevropskom vremenu, a biće zatvrena u 20, odnosno 21 sat.

Prvi zvanični rezultati se očekuju sutra ujutro, prenela je agencija AP.

Prema poslednjim anketama, Ponta (42), lider vladajuće Socijaldemokratske partije (PSD) je u priličnom vođstvu u odnosu na ostalih 13 kandidata i mogao bi da osvoji oko 40 odsto glasova u prvom krugu.

Protivnik u drugom krugu 16. novembra biće mu najverovatnije predsednik Hrišćanskoliberalne partije Klaus Joanis (55), potomak nemačke manjine i aktuelni popularni gradonačelnik Sibiua, grada u Transilvaniji.

Aktuelni predsednik Trajan Basesku, koji je tokom izborne kampanje optuživao Pontu da je bivši špijun, ne može da se kandiduje za treći petogodišnji mandat.

Izbori se smatraju ključnim testom za Rumuniju koja, nakon dvogodišnje parališuće kohabitacije između političkih protivnika Ponte i Baseskua, mora što pre da sprovede reforme, naročito u javnoj administraciji.

Novog predsednika Rumunije očekuju brojni izazovi, pre svega na polju ekonomije koja je u recesiji i u borbi protiv široko rasprostranjene korupcije, ocenjuju analitičari.

"Zemlji je potreban predsednik koji će imati jasnu viziju o demokratskom sistemu vlasti i vladavini prava i pokazati da je 25 godina tranzicije vredelo", kaže Korina Rebega iz Centra za evropsku politiku u Vašingtonu.

Ona, međutim, dodaje da zbog lošeg životnog standarda, 40 odsto Rumuna veruje da je život u komunizmu bio bolji.

Rumunija je druga najsiromašnija članica EU posle Bugarske sa prosečnom platom od 380 evra i stopom nezaposlenosti kod mladih od preko 20 odsto. Takođe, prema zvaničnim prognozama, ove godine se očekuje pad ekonomskog rasta sa 3,5 na 2,2 odsto.

Strane investicije su u padu u poslednjih pet kvartala, uglavnom zbog hronične nesposobnosti Rumunije da izradi investicione programe ili pravilno iskoristi evropske fondove, kaže za AFP Gabor Hunja iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Predizbornu kampanju obeležile su brojne krivične prijave, uzajamna optuživanja i najave korupcionaških istraga protiv mnogih saradnika premijera Ponte.

Iako premijer ima izvršna ovlašćenja, predsednik imenuje premijera, sudije, tužioce, šefove obaveštajnih službi i može da zaustavi vladine predloge.