Melisa Bin i Džon Pavič, članovi Demokratske partije iz Ilinoisa, imaju velike šanse da postanu članovi nekog od najvažnijih američkih tela

VAŠINGTON - Jedan od najvažnijih događaja u ovom periodu za Amerikance, ali posebno za predsednika SAD Baraka Obamu, jesu izbori za Kongres, koji su počeli juče, a koji predstavljaju svojevrstan pokazatelj raspoloženja birača prema dosadašnjoj politici lidera Amerike.

Na tom važnom glasanju među kandidatima je i dvoje Srba, odnosno američkih državljana srpskog porekla - Melisa Bin (52), to jest Milica Luburić, bivši član Kongresa iz Demokratske partije iz Ilinoisa, kao i Džon (Jovan) Pavič (38), diplomirani pravnik, takođe član Demokratske stranke SAD iz Ilinoisa.

Igrala folklor

Melisa Bin odrasla je na Park ridžu i pored Crkve Svetog Preobraženja, u blizini čikaškog aerodroma „O‘ Hara“. Tu je svirala tamburicu, igrala srpski folklor, pre svega moravac i čačak.

Kao kongresmenka u ranijem mandatu upamćena je kao jedna od 13 odsto žena u Kongresu koja se uspešno fokusirala na pitanja porodice i roditelja, posebno majki.

To je njena politička platforma i za ove izbore. Ranije je izjavljivala da gaji nadu da će jednog dana biti predsednik SAD.


S druge strane, porodica dede Džona Paviča preselila se u SAD, a on je drugo dete od četiri koje imaju Robert i Marša Pavič. Kada je diplomirao pravo, radio je u Haškom tribunalu, a bio je deo tima odbrane bivše liderke Republike Srpske Biljane Plavšić. Njegov otac bio je u tom periodu glavni pravni savetnik Plavšićeve. Kasnije, nakon terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001, Džon Pavič je počeo da radi za američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), a bio je zadužen za odeljenje antiterorizma. Nekoliko godina kasnije, 2006, prvi put se kandidovao za Kongres, a tada je isticao da su mu glavna politička stremljenja borba za jednaka prava svih. Trenutno sa porodicom živi u Bičer Ilinoisu, a član je Srpske pravoslavne crkve Svetog arhanđela Mihajla u Lansingu, Ilinois.

Inače, Amerikanci na ovim izborima, poznatim i kao međuizbori jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, biraju 435 članova Predstavničkog doma, 36 od 100 članova Senata i guvernere 36 od 50 saveznih država. S obzirom na to da se očekuje da će republikanci zadržati kontrolu u Predstavničkom domu, sve oči su uprte u trku za Senat, koji je do sada bio pod dominacijom demokrata i Baraka Obame.

Tesno

Republikanci su, kako prenosi Glas Amerike, u predizbornoj kampanji pokušavali da iskoriste pad popularnosti Obame i njegove politike kako bi zadržali kontrolu u Predstavničkom domu i osvojili većinu u Senatu, zbog čega su ovi izbori okarakterisani kao ključni za političku karijeru lidera SAD.

Činjenice
OBAMA BELEŽI REKORDNU NEPOPULARNOST

- nesprovođenje Obaminog zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti i tehnički problemi u primeni novih mera u vezi sa njim značajno su snizili podršku lideru SAD
- negativan uticaj na rejting među glasačima imao je i Obamin predlog o finansijskoj pozajmici Ukrajini od milijardu dolara, a ispostavilo se da se trećina ispitanika protivi davanju finansijskih sredstava zemljama koje su se našle na udaru Rusije
- mnogi Amerikanci prihvatili su kao istinite stalne kritike republikanaca da je predsednik previše slab u demonstriranju moći SAD u međunarodnoj zajednici
- mnogi građani SAD ne odobravaju ni učešće Amerike u vazdušnim napadima na Irak, koji za cilj imaju uništenje ekstremista Islamske države (IS)
- koliko su izbori značajni za demokrate, pokazuje činjenica da su u kampanji, pored predsednika SAD, učestvovali i bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari, kao i aktuelna prva dama Amerike Mišel Obama

Borba za mesto
I HRVATI IMAJU SVOJE KANDIDATE

Na američkim izborima za Kongres kandidati su i dvojica Hrvata. Mark Begič, demokrata, bori se za mesto senatora na Aljasci, a Džon Kasič, republikanac, nalazi se u trci za poziciju guvernera Ohaja.