Kenedijev rođak Timoti Šrajver otvoreno je progovorio o ovoj, možda najvećoj porodičnoj tajni. Kaže da se dobro seća svoje tetke koja je poživela čak do 2005.

Decenijama veo misterije bio je obavijen oko Rozmeri Kenedi, mlađe sestre bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija, koja je rođena sa mentalnim poteškoćama, a koja je nakon neuspele lobotomije završila u instituciji za duševno obolele.Kenedijev rođak Timoti Šrajver otvoreno je progovorio o ovoj, možda najvećoj porodičnoj tajni. Kaže da se dobro seća svoje tetke koja je poživela čak do 2005, a koja je i u dubokoj starosti znala da izgovori tek nekoliko reči, piše Daily Mail.

U svojoj knjizi "Fully Alive", koja inače govori o sportistima sa invaliditetom, on je spomenuo i svoju tetku Rozmeri, gde je progovorio o njenom životu u najpoznatijoj američkoj porodici. Šrajver otkriva da je Džo, Rozmerin otac i začetnik dinastije Kenedijevih, bio taj koji je odluči da Rozmeri bude urađena lobotomija, i to je krio od cele porodice. Kada je vidio rezultate lobotomije, bio je toliko slomljen i potresen da je nije posetio do kraja života.

Kenedijevi su bili uvereni da su njene poteškoće u razvoju rezultat činjenice da je ostala bez vazduha pri rođenju, ali su se svi svesrdno trudili da čuvaju tu porodičnu tajnu. Rozmeri je pohađala istu školu kao njena braća i sestre i redovno su je uključivali u sve igre i sportove.
"I dok su u porodici svi znali za to, od porodičnih prijatelja krili su tu tajnu. Zapravo, čak ni Rozmeri nije znala šta nije u redu s njom", napisao je Šrajver i dodao: "Zapravo, celi taj kodeks ćutnje o Rozmeri dovodio je nju samu u zabludu, od čega je često bivala frustrirana."

Nakon što su se preselili u Englesku, gde je Džo dobio mesto američkog ambasadora, ona je u početku uživala u svemu što je okružuje, pa je čak i predstavljena britanskom visokom društvu. Međutim, nije prošlo dugo, a Rozmeri je postala nasilna, često ispoljavajući neobjašnjivi bes. Početkom 1941. godine Džo je odlučio da se prvi put obrati doktorima kako bi se posavetovao o njenom stanju:
"Moj deda Džo je zakazao lobotomiju za Rozmeri, a pritom nikome nije rekao za to, ni mojoj baki, niti bilo kome od dece", napisao je Šrajver. On je u knjizi opisao samu proceduru, koja je zastrašujuća. Navodno su doktori prestali sa operacijom tek kada je Rozmeri prestala da komunicira.

"Rezultat operacije u njenom slučaju bio je zastrašujući", rekao je Šrajver. Više nije mogla da govori, a njena pokretnost je bila krajnje ograničena. Do kraja života je bila osuđena na pomoć drugih, jer samostalno nije mogla da živi. Na kraju su je smestili u Katoličku instituciju u Viskonsinu.
Nakon svega što se desilo, Džo je nikada nije posetio, a niko od braće i sestara nije znao gde se nalazi."Nastao je zid ćutnje i za njih je Rozmeri jednostavno nestala", napisao je Šrajver.

Međutim, Timoti piše da je Rozmeri čak bila jednom u poseti u porodičnoj kući, ali da je znala da izgovori samo nekoliko reči: Tedi, jesti, beba i Junis (što je bilo ime njene majke).
Rozmeri je umrla 7. januara 2005. u 86. godini. Njene sestre Džin, Junis i Patriša, kao i brat Tedi su se brinuli o njoj do samog kraja.