(VIDEO) 25 GODINA OD PADA BERLINSKOG ZIDA: Ovo je čovek koji je srušio Zid i sprečio da padne krv!

Harald Jeger je intervjuu Rojtersu ispričao da je istorijsku odluku da otvori granicu doneo pošto je satima uzaludno pokušavao da od nadređenih dobije uputstvo šta da radi s 20.0000 ljudi koji na njegovom graničnom prelazu bučno zahtevaju da ih puste preko granice, prenosi Jutarnji.hr.

Kad mu se smučilo da ga zavlače, naredio je četrdeset šestorici naoružanih graničara da se sklone u stranu i otvorio prolaz. Tada se i sam odmaknuo i zaplakao - od sreće što je sve prošlo bez naislja, od stresa što su ga nadređeni ostavili na cedilu, od očaja što su srušeni ideali u koje je celog života verovao...

Jeger se pridružio graničarima 1961. godine, a sledećih 28 godina gledao je kako prepreka koju čuva raste; ograda od obične bodljikave žice pretvorila se u visoki zida od cigala, a zatim u veliki betonski zid koji je opasao zapadni Berlin, podelio grad, presekao ulice i razdvojio porodice.

"Moj svijet se urušavao i osećao sam kao da su me moja partija i moji komandanti ostavili samog", rekao je Jeger, sada 71-godišnjak, prisećajući se te noći.

"S jedne strane bio sam strahovito razočaran, a s druge strane - osećao sam veliko olakšanje što se sve završilo mirno. A moglo je da bude i potpuno drugačije", razmišlja on.

Istoričari kažu da je Jegerova hrabra odluka tog 9. novembra 1989. u 23.30 na graničnom prelazu u ulici Bornholmer - bila preloman trenutak završetka Hladnog rata. Samo nekoliko sati kasnije otvoreni su i drugi granični prijelazi, a desetine hiljada Nemaca igrali su oko zida i po njemu.

"Kad sam uspeo da se pomirim s onim što se dogodilo, bio sam srećan zbog svih onih istočnonjemačkih građana koji su dobili ono šta su želeli", rekao je Jeger, koji je je u jednom trenutku umalo optužen za veleizdaju.

Gužva na Jegerovom graničnom prelazu nastala je zato što je visoki zvaničnik komunističke partije Ginter Šabovski na istorijskoj konferenciji za novinare greškom rekao da istočni Nemci mogu odmah slobodno da pređu na Zapad - što je decenijama bilo zabranjeno. Jeger je to slušao iz sobe za odmor, gde je večerao.

"Kad sam čuo da to izgovara na televiziji, pomislio sam - kakvo potpuno sr..e. Trebalo je da zna da će istočni Nemci odmah krenuti prema graninim punktovima. Ali, mi nismo dobili obaveštenje. I da ga nisam slučajno gledao, ne bih imao pojma šta se događa", priča Jeger. Tek kasnije je shvatio zašto šefovi nisu znali kakva uputstva da mu daju mada ih je zvao sedam-osam puta.

"Zato što se događalo nešto što nije trebalo da se dogodi".

Zid je postojao 28 godina i najmanje 136 ljudi ubijeno je u pokušaju da ga pređe. Mnogi nisu ni došli do njega, nego su završili u zatvoru.

Zašto je Jeger odlučio da otvori prolaz umesto da oružanom silom rastera okupljenu masu ljudi, kojoj se tokom noći pridružila i buduća kancelarka ujedinjene Nemačke Angela Merkel?

"Nadao sam se da će sve nekako završiti mirno", rekao je. "Kad sam video gomilu istočnonemačkih građana ispred sebe, znao sam da imaju pravo. Ali, ja sam bio samo potpukovnik i nisam imao ovlašćenja. A kad niko odozgo nije htio da mi izda naređenje, praktično sam bio prinuđen da nešto uradim."

Jeger, koji danas živi od skromne penzije u gradiću severno od Berlina, ispričao je i da je 46 graničara pod njegovom komandom postajalo sve nervoznije kako se gomila ljudi povećavala. Strahovali su da će izbiti nasilje i da će im oteti oružje.

"Bojali smo se da bi mogli da se dočepaju našeg oružja", kaže Jeger. "Moji graničari su me preklinjali da preduzmemo nešto, ali nisu znali šta. Znali su da će njihove 'glave biti na panju' pa su hteli da donesem odluku".

U 23.30 naredio je graničarima da otvore kapiju. Gledali su ga u neverici, pa je morao da im ponovi naređenje.

"Nisu se opirali, ali su oklevali jer su znali da se događa nešto što ne bi trebalo da se događa i da je to što se događa - nepovratno. Odmah su shvatili. Kasnije, kad se sve dobro završilo, rekli su mi 'bravo, Haralde'", seća se on.

Jegeru, o čijoj se ulozi u padu zida saznalo mnogo godina kasnije, neprijatno je što je slavna osoba. Međutim, mnogi se pitaju bi li došlo do krvoprolića da je to veče neko drugi bio na dužnosti.

"I ja se to često pitam", priznaje on.

"Pitam se bi li drugi reagovali drugačije. Ali, besmisleno je filozofirati o tome. Šta se dogodilo, dogodilo se," kaže ovaj heroj.

(Jutarnji.hr)