EU je primila Hrvatsku ne proverivši da li dovoljno poštuje ljudska prava. Ovaj problem je veliki. Prvo su Srbi isterani iz Hrvatske, pa smo onda i mi isterani, Bošnjaci, kaže Ramiz Mervan

SARAJEVO/ŽENEVA - Deo članova udruženja izbeglica i otpuštenih radnika iz Hrvatske, koji imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine, danas u Ženevi organizuje mirne proteste ispred sedišta Ujedinjenih nacija u nameri da ukažu na diskriminaciju države Hrvatske koja im je, kako tvrde, uskratila imovinska, socijalna i ekonomska prava.

Prema podacima udruženja, u BiH živi oko 60.000 državljana te zemlje koji su bespravno dobili otkaze u Hrvatskoj tokom devedesetih godina, ili izgubili neko od drugih egzistencijalnih prava koja do danas nisu uspeli ponovo da ostvare. Predsednik Udruženja radnika i invalida rada izbeglih iz Hrvatske sa državljanstvom BiH Nikola Puzigaća precizira da će protestom na Međunarodni dan ljudskih prava biti iskazano nezadovoljstvo zbog neostvarenih prava iz oblasti rada i radnog odnosa, izostavljanja te populacije iz privatizacije preduzeća u Hrvatskoj, neisplaćenih penzija, stanarskih prava i lične imovine.

"Hoćemo samo da poručimo Ujedinjenim nacijama da nije u Hrvatskoj demokratija za kakvu kažu da jeste, da nemaju ljudi ista prava...", poručuje Puzigaća, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Pred sedištem Ujedinjenih nacija će protestvovati i predstavnici Udruženja Ugor iz Jelaha koje okuplja nekoliko hiljada radnika koji su ostali bez posla u Hrvatskoj, a predsednik Upravnog odbora Ugora Ramiz Mervan posebno je kritikovao rad hrvatskog pravosuđa u ostvarivanju prava otpuštenih radnika.

"Sudovi u Hrvatskoj su problem, jer ne rade na način na koji bi trebalo. Od oko stotinu predmeta koji su naši građani vodili pred tim sudovima, nijedan nije dobijen", navodi Mervan.Tvrdi da imaju problem i sa institucijama Evropske unije.

"Pustili su Hrvatsku da postane njen član, a da je nisu proverili da li je kredibilna u poštovanju ljudskih prava da bi ušla u EU. Ovaj problem je veliki. Prvo su Srbi isterani iz Hrvatske, pa smo onda i mi isterani, Bošnjaci", naglašava Mervan.

Protest će biti prilika da se izvrši pritisak i na Evropsku uniju i Ujedinjene nacije da konačno zauzmu stav kao u slučaju Slovenije, kada je UN podržao tužbu "izbrisanih" građana protiv te zemlje, pa se traži sličan pristup i u slučaju Hrvatske. Udruženja nisu zadovoljna ni odnosom BiH prema problemu svojih građana, a smatraju da je delimično za neostvarivanje prava odgovoran i UNHCR.

Dok u BiH još nema reakcija na najavljene proteste pred UN-om, u misiji UNHCR u BiH kažu da priznaju i prihvataju pravo udruženja na proteste u Ženevi u nastojanju da se suoče sa nerešenim problemima koji postoje. Regionalni portparol UNHCR Neven Crvenković ističe da je ta organizacija pružila znatnu podršku u pružanju pravne pomoći, stambenom zbrinjavanju i drugim oblicima pomaganja upravo izbeglicama iz Hrvatske. Dodaje, međutim, da nije ispravno tvrditi da je zadatak i obaveza UNHCR-a da štiti stečena prava i imovinu državljana BiH koji su imali prebivalište i bili zaposleni u Hrvatskoj, već da su za to prvenstveno odgovorne predmetne države.

Ukoliko protesti pred UN-om ne budu dali rezultata, u udruženjima najavljuju "vruće proleće", odnosno masovnija okupljanja koja neće biti okončana do ispunjavanja njihovih zahteva, uz napomenu da su o svemu obavešteni i predstavnici EU, Saveta Evrope, ambasada u BiH, kao i institucije UN.