Čaušesku je svojoj vojsci u zapadnoj Rumuniji naredio da uperi rakete ka Mađarskoj, za slučaj da odatle dođe do neke vojne akcije

Četvrt veka od početka revolucije u Rumuniji jedan mađarsko-kanadski novinar iznosi nove detalje na svetlo dana. U godini svog pada, diktator Čaušesku je navodno bio spreman da raketira mađarsku nuklearnu elektranu.

U godinama kada su komunističke diktature srednje i istočne Evrope redom implodirale, delovalo je da se samo jedan moćnik obezbedio za sva vremena: rumunski vlastodržac Nikolae Čaušesku.

Od početka sedamdesetih Čaušesku je plombirao svoju zemlju po severnokorejskom modelu, sve ključne partijske i državne funkcije izdeljene su članovima porodice ili lojalnim drugovima iz najužeg kruga. Supruga Elena bila je zamenica šefa vlade, sin Niku već je pripreman kao naslednik prestola. Zloglasna tajna policija Sekuritatea delovala je sveprisutno i svemoćno, čitava Rumunija izgledala je kao predimenzionirani Panoptikum.

Jedina prilika da Rumuni vide i čuju šta se zaista dešava u njihovoj zemlji i bratskom komunističkom bloku bile su strane televizijske i radio-stanice. Slobodna Evropa, Glas Amerike, BBC ili Dojče vele bili su zvanično zabranjeni, ali su se krišom slušali. Sve češće su u njihovim programima čitana pisma očajnih Rumuna, ljudi koji su već mnogo rizikovali slanjem ovih pisama. Ona su pronalazila rupe u gotovo hermetički zatvorenoj granici, često su ih iznosili upravo strani novinari.

Put do političkog revolta

Jedan od retkih koji se usudio da glasno kritikuje diktaturu u samoj Rumuniji bio je kalvinistički pastor Laslo Tekeš iz Temišvara (danas poslanik Evropskog parlamenta). Kao pripadnik mađarske manjine, on je u propovedima kritikovao takozvanu sistematizaciju zemlje. Čaušesku je imao plan da uništi 7.000 sela kako bi sagradio gigantske poljoprivredne centre. Stanovništvo je trebalo da bude prisilno useljeno u stambene blokove. Tekeš je rano prepoznao da ovaj plan ugrožava opstanak mađarske manjine u Rumuniji i otvoreno je istupio protiv njega. Nezadovoljstvo je izrazio i u jednom intervjuu koji je tajno dao dvojici kanadskih novinara – razgovor je emitovan u leto 1989. na jednoj mađarskoj televiziji.
Nicolae Ceausescu

Čaušesku je streljan 25. decembra 1989.

Upravo je taj intervju uznemirio rumunsku komunističku vrhušku. Odnos Rumunije i Mađarske – istorijski već dovoljno opterećen – sada je bio na granici eskalacije. Čaušesku je govorio o zaveri iz Budimpešte i naredio da Laslo Tekeš bude prognan iz Temišvara u jedno malo selo. Ali 15. decembra 1989. se pred Tekešovom kućom okupilo nekoliko stotina ljudi kako bi ga zaštitili od agenata Sekuritatee. Skupovi podrške proširili su se gradom, zatim celom Rumunijom, i odmah prerasli u masovne proteste protiv diktature. „Iz religijski motivisanog revolta nikao je politički, iz mađarske stvari nikla je sverumunska“, kaže Radu Preda, profesor teologije koji u Rumuniji vodi Institut za istraživanje komunizma.

Rakete ka susedu

Intervju sa Tekešom organizovao je mađarsko-kanadski novinar Arpad Seči. U svojoj knjizi Temišvar – prava pozadina Rumunske revolucije (Timisoara - The Real Story Behind the Romanian Revolution) Seči opisuje razvoj događaja oko sveštenika Tekeša. Knjiga je do sada objavljena na engleskom i mađarskom, ali treće izdanje će uskoro biti predstavljeno i na rumunskom i to baš u Temišvaru. Pretpostavlja se da će to izazvati kontroverzne diskusije. Jer Seči je, nakon dugogodišnjeg kopanja po arhivima rumunskih i mađarskih tajnih službi, objavio do sada nepoznate podatke: Čaušesku je navodno svojoj vojsci u zapadnoj Rumuniji naredio da uperi rakete ka Mađarskoj, za slučaj da odatle dođe do neke vojne akcije.

Novinar Arpad Seči

Seči trenutno živi u Berlinu i za DW povremeno pravi televizijske reportaže. O događajima od pre 25 godina sada zna i najfinije detalje: „Informaciju o raketama je pribeležio jedan mađarski oficir tajne službe, a potvrdio tadašnji premijer Mikloš Nemet.“ Prema tim informacijama radilo se o sedam raketa kineske proizvodnje, koje je komunistička Rumunija navodno nabavila preko arapskih posrednika. Naciljana je bila mađarska nuklearna elektrana Paks. Nemet je kao premijer (1988-1990) dao veliki doprinos padu Gvozdene zavese. U razgovoru sa novinarem Sečijem, bivši mađarski premijer je potvrdio da je 1989. postojala bojazan da bi raketni udar na nuklearku mogao da dovede do katastrofe koja bi nadmašila razmere Černobilja. Stoga je Nemet alarmirao poljsko i sovjetsko rukovodstvo, sa Gorbačovom je razmatrao načine da se Čaušesku skloni sa vlasti. Takođe je stupio u kontakt sa rumunskim generalom Viktorom Stančuleskuom, koji će kasnije odigrati ključnu ulogu u svrgavanju diktatora.

Mađarski agenti

Novinarsko istraživanje iznedrilo je i druga saznanja koja je potvrdio Mikloš Nemet. Recimo da je 1989. mađarska služba poslala desetine agenata u Rumuniju, neke od njih kako bi štitile sveštenika Lasla Tekeša. Međutim, Tekeševo ime nije moglo da se nađe u arhivima Sekuritatee. Očigledno se radilo o tako osetljivoj i tajnoj temi da su čak i beleške izbegavane. „Nema ni reči o napadu od 2. novembra 1989, kada su Tekeša zaskočila četiri maskirana čoveka naoružana noževima. Veruje se da su to bili rumunski agenti“, kaže Arpad Seči.

On će predstaviti svoju knjigu 19. decembra u Temišvaru, gradu u kojem je pre 25 godina počela krvava pobuna protiv komunističke diktature. Samo u tom gradu su desetine ljudi stradale od metaka Sekuritatee, širom zemlje je bilo preko 1.000 žrtava. Revolucija je bila kratka – već 22. decembra Čaušesku i njegova supruga helikopterom napuštaju Bukurešt, ali smesta bivaju uhvaćeni. Nakon insceniranog procesa, pogubljeni su 25. decembra.

(DW.de)