Mnogi smatraju da je jedan od najvećih događaja u istoriji čovečanstva u stvari smišljena prevara i da je podvig astronauta Armstronga i Oldrina snimio slavni reditelj u holivudskom studiju

U okviru projekta „Apolo“, koji je trajao od 1961. do 1972, 12 astronauta poslato je na Mesec. Zabadanjem američke zastave na površinu Zemljinog satelita Nil Armstrong i Baz Oldrin dokazali su da su SAD pobedile tadašnji SSSR u trci u naoružanju.

Međutim, upravo zbog pompe koja je pratila njihovo sletanje, mnogi veruju da je ceo direktan prenos „malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo“, u stvari, laž.

Skepticizam

- Skepticizam prema sletanju počeo je skoro odmah nakon „osvajanja“ Meseca. Skeptici pažljivo posmatraju fotografije i snimke misije otkrivajući detalje za koje tvrde da su dokazi prevare, dok druga strana sve te dokaze odbacuje tvrdeći da je nemoguće da zavera u kojoj je učestvovalo stotine ili hiljada ljudi zaista bude tajna - piše istoričar A. Boden van Riper u enciklopediji „Teorije zavere u američkoj istoriji“.


Revolucija na filmu

On kaže da priča o zaveri ima dve premise - jedna je da je bilo moguće simulirati lunarnu šetnju u holivudskom studiju, a druga da je američka vlada lagala o jednom od ključnih događaja u istoriji.

- Film Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ doneo je revoluciju u specijalnim efektima, a posebno u snimanju simulacije svemirskih putovanja. Realističan izgled tog filma omogućio je svakom da poveruje da je lažiranje osvajanja svemira moguće - piše Van Riper.

Većina ljudi koji ne veruju u sletanje na Mesec slažu se u vezi s dokazima, ali ne mogu da objasne tačan razlog falsifikovanja.

- Pojedini teoretičari, poput Vilijama Frajana, veruju da su američki astronauti stigli na Mesec, ali da su otkrili dokaze o vanzemaljskoj civilizaciji pa su taj događaj zbog toga prikrili. Drugi veruju da je NASA sve izmislila jer nije bila sposobna za pravi let u svemir. I oni imaju najrazličitije dokaze, poput vidljivih anomalija na snimku, slova C na Mesečevom kamenu, nedostatak kratera ispod lendera, senke u različitim pravcima i slično.

Jedan od glavnih dokaza je i taj što je Nil Armstrong, komandir misije „Apolo“ i prva osoba koja je zakoračila na Mesec, odbijao da daje intervjue o toj temi - piše Van Riper i dodaje da druga strana odbacuje takve tvrdnje kao laži i izmišljotine.


Glavni osumnjičeni

Kad se govori o tome kako je sletanje na Mesec režirano, Stenli Kjubrik je nezaobilazna figura. Većina teoretičara zavere tvrdi da je upravo taj stvaralac čuvenih filmova „Dr Stendžlav“, „2001: Odiseja u svemiru“ i „Isijavanje“ u stvari čovek koji je snimio i osvajanje Zemljinog pratioca.

- Kad je Kjubrik snimao „Dr Stejndžlav“, tražio je dozvolu američke vojske da koristi bombardere B-52. Međutim, posle čitanja scenarija vojska ga je odbila jer je film bio satira na njihov račun. On je film ipak snimio, a predstavljanje B-52 u filmu iznenadilo je ljude u Pentagonu. U NASA su odmah pomislili da ako je s malim budžetom uspeo to da uradi, sa neograničenim taj reditelj može mnogo više. Ne znam kako su ubedili Kjubrika da snimi lažno sletanje na Mesec, ali je on na kraju pregovora dobio dve stvari: neograničen budžet za film „2001: Odiseja u svemiru“ i mogućnost da snima filmove bez ikakve cenzure ili nadzora do kraja života.

On je dobio šta je hteo - tvrdi Džej Vajdner, reditelj i publicista.

Kritičari ove teorije jednostavno kažu da za takvu tezu ne postoji nijedan dokaz.