Zbog čega se većina Korejaca preziva Kim?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic Srbija.

Svaki peti Korejac u Južnoj Koreji preziva se Kim - od ukupne populacije od preko 50 miliona ljudi! Od trenutne predsednice Park Geun Hje do repera Saja (Park Je Sanga), svaki deseti stanovnik ove zemlje se preziva Park.

Ako se pogleda ukupno, prezimena Kim, Li i Park čine skoro polovinu onih koja su u upotrebi u Južnoj Koreji danas. Susedna Kina ima oko 100 prezimena u svakodnevnoj upotrebi; Japan ima čak 280.000 jedinstvenih porodičnih imena. Zbog čega postoji tako mala raznolikost u korejskim prezimenima?

Duga feudalna tradicija Koreje pruža deo odgovora. Kao i u mnogim drugim delovima sveta, prezimena su bila retkost sve do poslednjih dana dinastije Čoson (1392-1910). Prezimena su ostala privilegija vladara i nekoliko aristokrata (jangbana). Robovi i izgnanici poput kasapina, šamana i prostitutki, kao i zanatlija, trgovaca i monaha, nisu imali luksuz porodičnog imena.

Kako je lokalni gospodski stalež dobijao na značaju, Van Gon, osnivač dinastije Korijo (918-1392), pokušao je da ga smekša dodeljujući mu prezimena kao način na koji će se razlikovati verni podanici i državni zvaničnici. Gvageo, ispitivanje civilne službe koje je postalo put ka društvenom napretku i kraljevskom unapređenju, zahtevalo je od svih onih koji sede da registruju svoje prezime. Tako su elitna domaćinstva usvojila jedno.

Postalo je uobičajeno da uspešni, trgovci, takođe uzmu prezime. Oni su mogli da kupe elitno porodično stablo kupujući genealošku knjigu ("džokbo") - moguće od bankrotiranog jangbana - i da koriste njegovo prezime. Do kraja XVIII veka, falsifikovanje takvih dokumenata je dostiglo vrhunac. Mnoge porodice su zapetljale svoja porodična stabla - npr. kada krvno srodstvo dođe do kraja, neko ko nije rođak može da bude upisan u istu genealošku knjigu u zamenu za novac.
Stranac bi zauzvrat dobio plemenito prezime.

Kako su prezimena Li i Kim bila među onima koja su koristile kraljevske porodice u drevnoj Koreji, želela su ih provincijalne elite, a kasnije i obični ljudi kada su birali svoja prezimena. Manji broj prezimena potiče iz Kine, koja su prihvatili Korejski dom i plemstvo u VII veku imitirajući plemeniti zvuk kineskih prezimena (mnoga korejska prezimena su formirana od jednog kineskog znaka).Zato, da bi se razlikovalo jedno koleno od drugih sa istim prezimenom, mesto porekla određenog klana ("bongvana") često je dodavano na prezime. Kimovi imaju oko 300 jedinstvenih regionalnih porekla, poput Gjeongju Kim i Đimhae Kim klanova (mada se poreklo često ne piše, osim u zvaničnim dokumentima).

Ograničen izbor prezimena značio je da niko nije bio tačno siguran s kim je u krvnom srodstvu; tako je u periodu Čoson vladavine, kralj zabranio brakove između ljudi sa identičnim bongvanom (koja je dignuta tek 1997. godine). Godine 1894, odbacivanje korejskog sistema baziranog na klasi omogućilo je običnim ljudima da uzmu prezimena: oni na ivici društva često su uzimali prezimena svojih gospodara ili zemljoposednika ili su jednostavno uzimali prezime koje je najčešće korišćeno. U 1909. novi zakon o registraciji za glasanje je usvojen, kojim se zahtevalo da svi Koreanci prijave svoje prezime.

Danas poreklo klanova, koje je nekada bilo važno obeležje statusa i porekla jedne osobe, nema isti značaj za Koreance. Ipak, broj novih Park, Kim i Li klanova ubrzano raste: sve više stranih državljana, uključujući Kineze, Vijetnamce i Filipince, postaju stanovnici Koreje. Njihov omiljeni izbor prezimena su Kim, Li, Park i Čoi, sudeći prema državnim podacima; npr. postoji klan Mongol Kim ili Taeguk (Tajland) Park klan. Popularnost ova tri prezimena izgleda još uvek nije dostigla svoj vrhunac.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Krišom nastale fotografije gradova Severne Koreje

Neobične životinje za koje niste znali da postoje

ZANIMLjIVA ISTORIJA: Znate li kako je "Blutut" dobio ime?

Zašto je nestala misteriozna drevna kineska civilizacija?

Uradite sami: Kako pronaći mikrometeorite kod kuće?