Omiljena zimska razbibriga nebrojenih generacija uskoro bi mogla postati zabranjenom u mnogim američkim i kanadskim gradovima

Zbog brojnih povreda i materijalne štete gradovi će zabraniti - sankanje !

Omiljena zimska razbibriga nebrojenih generacija uskoro bi mogla postati zabranjenom u mnogim američkim i kanadskim gradovima , piše National Post .Naime, gradovi poput Dubukuea , Des Moines i Linkolna razmišljaju o zabrani sankanja na svim gradskim površinama ili na određenim, posebno opasnim strminama.
Kanadski Hamilton takvu je zabranu uveo pre 15 godina, a u Torontu je zabranjeno sankanje na bregu u sklopu sportsko - rekreativnog Centennial parka.
"Kad su u pitanju povrede, sankanje je vrlo riskantna aktivnost" , kaže dr Čarls Tator, član uprave PC fondacije za sprečavanje povređivanja. Dr Tator je ujedno i neurohirurg te često ističe jedan od prvih slučajeva u svojoj karijeri - mladu ženu koja se povredila na sankanju sa svojom decom i završila u invalidskim kolicima.


Uprkos tome , Tator ne podržava zabranu sankanja koja je sve češća u američkim gradovima .
"Ne sviđa mi se ta ideja , jer ćemo se svi pretvoriti u debele ljenjivce koji ne vežbaju , a to nas ne vodi nikuda."
S njima se slažu iu većini velikih gradova , pogotovo u Kanadi , gde gradske vlasti čak nude štampane vodiče za sankanje te savetuju kako sankati sigurno .


No , nesreće na sankanju i te kako znaju koštati gradske oce u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Pre dve godine Hamilton je morao isplatiti 900.000 dolara odštete muškarcu koji je povredio kičmu dok se sankao iako je taj grad odavno zabranio sankanje. Iste je godine u kanadskom Edmontonu jedna žena dobila identičan iznos odštete zbog povrede koju je zadobila nakon što je sankama udarila u improvizovano rampu za skijaške skokove . U susednim Sjedinjenim Državama takve su odštete još veće. Porodica 5 - godišnje devojčice iz Omahe koja je ostala paralizovana na sankanju, dobila je 2 miliona dolara, a muškarac koji je povredio kičmenu moždinu u Siouk Citiju zadovoljio se sa 2,75 miliona dolara odštete.

Dr Tator u svojoj knjizi o sportskim povredama navodi kako je sankanje četvrti najriskantniji sport kad su u pitanju ozbiljne povrede , odmah iza ronjenja , vožnji motornih sanki za sneg i skakanja padobranom. Tvrdi kako gradovi mogu sankanje učiniti sigurnijim čišćenjem staza za sankanje od svih prepreka, poput drveća , a zagovara i obavezu nošenja kaciga za svu decu prilikom sankanja .

U Kanadi je zbog povreda zadobijenih na sankanju u periodu od 2003. do 2007. poginulo sedam osoba , a u SAD - u je 20.000 dece povređeno sankajući se od 1997. do 2007.



Većina ljudi smatra kako gradske vlasti moraju ograničiti opasne aktivnosti kako bi zaštitili građane , tvrdi advokat Kenet Bond . Pre su se ljudi držali filozofije prema kojoj je svako odgovoran za svoje postupke , ali sad očekuju od vlasti da spreči opasnosti gde god je to moguće. " Bila je to odlična ideja na Divljem zapadu, ali više ne živimo na granici", kaže Bond .

Takav pristup , nama prilično neshvatljiv , mnogi i u Severnoj Americi smatraju pogrešnim. Među njima je i 40 - godišnja Nataša Kos iz Mičigena koja često sanka sa svojom 5 - godišnjom kćerkom ." Sigurno bih lično preuzela odgovornost" , kaže ova majka ." Morate imati takav stav da znate sami odlučiti šta je najbolje za sopstvenu bezbednost", kaže ona.