6. aprila 1992. počeo pogrom Srba u BiH

BANJALUKA - Početak rata u Sarajevu 6. aprila 1992. godine bio je početak progona i etničkog čišćenja Srba iz Sarajeva, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, slažu se političari i istaknuti srpski intelektualci.

Oni podsećaju za Glas Srpske da je do tog datuma u Sarajevu živelo oko 160.000 Srba, a da ih danas nema ni 10.000, uglavnom starih.

Bivši predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić izabrana je uz Nikolu Koljevića za srpskog člana Predsedništva Socijalističke Republike BiH na prvim demokratskim izborima 1990. godine

Kaže da su 8. aprila, dva dana posle sednice Skupštine, profesor Koljević i ona dali ostavke u Predsedništvu SRBiH, čime je Predsedništvo ostalo bez predstavnika srpskog naroda.

- Noć pre toga održana je sednica Predsedništva i to noću oko 12 časova, a nas dvoje nismo bili obavešteni. Nismo bili obavešteni, a to je bila sednica na kojoj je podignuta Teritorijalna odbrana. Uzela sam papir i napisala ostavku. Sećam se dobro te rečenice da je to raspad BiH, da je odluka donesena bez prisustva predstavnika Srba, isto kao što je i u oktobru donesena odluka o nezavisnosti i napisala sam još da, pošto je to najava rata, ja u tome neću da učestvujem - kaže Biljana Plavšić i dodaje da je profesor Koljević isto tako uradio, piše Glas Srpske.

Ističe da je to poslednji dan koji je provela u zgradi Predsedništva.

- Rušenje Ustava za mene je značilo početak rata. Srbi ga nisu želeli. Oni nisu želeli da razaraju Jugoslaviju. Nisu imali nikakvog interesa za rat, ali je očigledno da su Muslimani imali - kaže Plavšićeva.

Ističe da je u Sarajevu danas mnogo manje Srba nego što ih je bilo u vreme turske vladavine.

- Znate kako kažu, Sarajevo je drugi srpski grad u onoj velikoj Jugoslaviji. Sada to više nije. Kada bi se Sarajevo onako dobro pretreslo, ono što bi se našlo po podrumima i po tavanima bio bi užas. Taj odnos komšija Muslimana, i to nažalost većine, oni su pod izgovorom da dolaze da zaštite svoje komšije, uzimali njihove ključeve i puštali naoružane ljude u stanove. Sarajevo je jedna jeza - kaže Plavšićeva.

Književnik Rajko Petrov Nogo kaže da je obavezao sebe da “ne reaguje na one glasove koji se čuju do Kozje ćuprije” jer smatra da “Sarajevo treba ostaviti njihovom autizmu da se u njemu brčkaju”.

- Do objektivizacije svega onog strahotnog što se u Sarajevu dešavalo već dolazi, iako se još ne zna tačan broj ubijenih sarajevskih srpskih civila - kaže Nogo.

Krici i jauci sarajevskih žrtava svih nacija i vera, kako vreme bude prolazilo, dodaje on, proganjaće one koji monumentalno lažu.

- Doći će naraštaji sa senzibilitetom koji će morati pričati o onome šta se sve tu zbilo, jer nema zločina koji se može sakriti. To da Srbi nisu imali šanse da izbegnu rat već je opšte mesto, o tome sve više govore i stranci. Rat se mogao izbeći, ali oni sa strane koji su ga programirali, uz balkanske strasti, to su operacionalizovali udruženim snagama - kaže Nogo.

Privrednik, publicista i bivši politički funkcioner Rajko Dukić za “Glas Srpske” kaže da je iz Sarajeva izbegao 3. aprila i da je kasnije saznao da su on i njegova porodica bili prvi na spisku za likvidaciju.

- Progoni i ubistva Srba počeli su mnogo ranije. Dokaz za to je i današnji Zakon o pravima boraca FBiH koji borački ratni staž pripadnicima Patriotske lige i “Zelenih beretki” priznaje od 1. marta 1991. godine, dakle čitavu godinu pre početka rata. Srbi nikakve veze nemaju sa izazivanjem i počinjanjem rata. Oni su pokušali na svaki način da ga izbegnu, ali za to nisu imali šanse - kaže Dukić.

Srbi su u Sarajevu 1991. godine, kaže, prekriženi kao konstitutivni narod, a istorija će pokazati, kao i za ono što se sada dešava u sjevernoj Africi, ko je pokrenuo te ratove.

- Mi smo tu suviše mali. Tadašnji predsjednik Predsjedništva RBiH Alija Izetbegović potpisao je Kutiljerov plan koji je značio mir, pa je odustao od toga. A to mu je naredio američki ambasador Voren Cimerman - kaže Dukić.

- Srbi su iz Sarajeva protjerani. Borbe poslije toga bile su samo borbe za goli opstanak - kaže Dukić.
Etničko čišćenje

Rajko Petrov Nogo kaže da je u BiH i dalje na snazi primjer takozvane “tribalske svijesti” po kojoj je “dobro kad naši ubijaju njihove, a rđavo ako tuđi ubijaju naše”.

- Dakle i dalje etničko čišćenje koje su oni sproveli nije etničko čišćenje, nego je to samo ono što smo mi sproveli. Sarajevo je od drugog po veličini gradu u Jugoslaviji, kad je riječ o broju Srba, postalo grad u kome ima više Kineza i mudžahedina - kaže Nogo.