Moskva više ne veruje Zapadu, a Zapad ne veruje Moskvi. A niko ne pokazuje da je svestan ozbiljnosti ukrajinske krize, kaže poslednji predsednik SSSR

BERLIN - "Ni Zapad ni Rusija ne pokazuju da su svesni ozbiljnosti ukrajinske krize. Ako u ovako zapaljivoj atmosferi bilo koja strana izgubi živce, bojim se da nećemo preživeti godine koje idu", upozorio je poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov u intervjuu nemačkom nedeljniku Špiglu.

Gorbačov, čiji je predsednički mandat bio završen krajem 1991, danas ima 83 godine, nedavno je imao tri ozbiljne operacije i čeka treću. U intervjuu je kritikovao aktuelnog predsednika Rusije Vladimira Putina zbog nedemokratičnosti, ali i Zapad zbog sankcija protiv Rusiji, jer smatra da se sankcije ne uvode nekome ko vam je partner.

Još pre godinu dana Gorbačov je pozvao Putina i predsednika SAD Baraka Obamu da lepo sednu i dogovore se kako da reše krizu u Ukrajini jer je ona pretnja celom svetu. Za ukrajinsku krizu kaže da ga vraća u vreme hladnog rata.

"Kao da od istorije nismo ništa naučili. Ako ne budemo delovali, stvari mogu da eskaliraju u bilo kom trenutku. Moskva više ne veruje Zapadu, a Zapad ne veruje Moskvi. To je strašno", kaže on. Na pitanje da li misli da u Evropi može da izbije novi rat velikih razmera, Gorbačov odgovara da se o tome ne sme ni razmišljati.

"Takav rat danas bi neizbežno vodio u nuklearni rat. Ali, propaganda i izjave s obe strane navode me da se bojim najgorega. Ako u tako zapaljivoj atmosferi jedna strana izgubi živce, nećemo preživeti godine koje dolaze", upozorava lider koji je demokratizovao Sovjetski Savez, olakšao pad Berlinskog zida i mirni raspad nekadašnjeg Varšavskog pakta. Na pitanje novinara da nije malo preterao, on odgovara da je iskreno i duboko zabrinut.

A na pitanje ko je odgovoran, Gorbačov kaže da su i Rusija i Zapad odgovorni i da nijedna strana ne pokazuje da je svesna ozbiljnosti situacije. Takođe je upozorio da je širenje NATO na istok suprotan Pariskoj povelji iz 1990, kojom su sve evropske zemlje ostavile iza sebe hladni rat. Širenje NATO uništilo je evropski bezbednosni poredak, definisan 1975. u Helsinkiju.

"Ruske predloge, kao onaj bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva da bi trebalo da zajedno sednemo i napravimo novu arhitekturu bezbednosti, Zapad je arogantno ignorisao. I sad vidimo rezultate", ističe on.

Gorbačova pamte po glasnosti i perestrojci, demokratskim reformama i otvaranju prema Zapadu. Na pitanje da li je Putin uništio sve to, Gorbačov kaže da ni glasnost ni demokratija nisu mrtvi, ali da bi Rusiji dobro došla još jedna perestrojka, jer je sada na pola puta prema pravoj demokratskoj državi.

On je objasnio i zašto je Putin toliko popularan: došao je na vlast u vreme kad je u Rusiji vladao jaos, ekonomija je bila na kolenima, niz oblasti tražilo je otcepljenje. Zemlji je pretio raspad. Putin je to zaustavio i to će ostati njegov najveći uspeh, ističe Gorbačov i dodaje da predsednika neće obeshrabriti pad rublje i sankcije jer uživa veliku podršku u zemlji.

(Jutarnji.hr)