Ako se uzme kolika je prosečna plata a koliko košta potrošačka korpa, stanovnicima BiH ništa ne znači što ih svrstavaju u zemlje jeftine za život

BANJALUKA/SARAJEVO - Mada poslednje analize ukazuju na to da Bosna i Hercegovina po cenama osnovnih životnih namirnica spada u najjeftinije države, u udruženjima za zaštitu potrošača napominju da čak i takvi cenovnici stanovništvu izazivaju glavobolju jer su im novčanici prazni.

Stranica posvećena analizi životnog standarda u zemljama i gradovima sveta, MoveHub, svrstala je BiH na 24. poziciju najjeftinijih država, čime je, prema tom kriterijumu, na najboljem mestu u odnosu na zemlje iz okruženja. Primera radi, Srbija zauzima 26. mesto, Crna Gora 35, dok je Hrvatska najskuplja država regiona i nalazi se na 69. poziciji.

Nesporno je, potvrdila je Murisa Marić iz Udruženja građana DON Prijedor, da cene u BiH jesu među najnižim u regionu, ali su one, ipak, neprihvatljive većini građana, pišu Nezavisne novine.

"Ovo istraživanje je definitivno zasnovano samo na cenama robe i usluga kod nas. Gledajući okruženje, možemo da se pohvalimo da su kod nas jeftiniji grejanje, voda, hrana... ali, treba reći i da je hrana puno jeftinija u nekim zapadnim zemljama nego kod nas", navodi Marićeva i dodaje da je stvarnost dosta sumornija ako se zna koliko u BiH ljudi zarađuju, čime lice ovog istraživanja dobija i naličje.

"Naravno, ako se uzme kolika je prosečna plata i koliko košta potrošačka korpa, onda pokazatelji ne bi bili takvi. E sad, kada nam dođu stranci, oni jedu po našim restoranima i to je za njih jeftino, ali to nije merilo standarda života građana u BiH", podvukla je Marićeva.

bas-carsija.jpg
printscreen YT 

Sindikalni predstavnici ističu da od novca, kojim građani raspolažu, jedva uspevaju da "sastave kraj s krajem". Sindikalna potrošačka korpa u novembru prošle godine koštala je 1.849 konvetribilnih maraka (oko 920 evra), a u istom mesecu prosečna neto plata iznosila je tek 827 maraka, precizira stručni saradnik za ekonomska pitanja u Savezu sindikata Republike Srpske Božana Radošević. Kako objašnjava, samo za troškove prehrane, prema računici iz sindikalne potrošačke korpe, potrebno je izdvojiti čak 681 marku, a za stanovanje i komunalne usluge potrebne su dodatne 572 marke.

"Kada se uporedi koliko se u novembru proizvoda i usluga iz sindikalne potrošačke korpe moglo obezbediti prosečnom platom, ispostavi se da je to svega oko 45 odsto", upozorila je Radoševićeva.

Ako je suditi prema navedenom istraživanju, pet najskupljih država na svetu za život su Švajcarska, Norveška, Venecuela, Island i Danska. Najjeftinije zemlje sveta, pokazala je analiza, su Indija, Nepal, Pakistan, Tunis i Alžir.