Kako ruska vlast obnavlja verske spomenike i na koji način su se prema istoriji odnosili komunisti. Staljin i Putin će u ruskoj istoriji biti zapamćeni i po sasvim različitom odnosu prema pravoslavnim svetinjama

MOSKVA - U srcu Moskve, u drevnom Kremlju, uskoro će se još više osećati miris tamjana. Doduše, pre toga moraće prvo da se slegne prašina od planiranog rušenja administrativnih zgrada da bi se umesto njih podigli manastiri koji su se tamo nekada nalazili. Odlukom predsednika Vladimira Putina na mestu sadašnjeg 14. korpusa u Kremlju, izgradiće se dva manastira, Čudov i Voznesenski, koji su porušili boljševici oko 1930. kako bi tamo za svoje potrebe napravili administrativne zgrade koje se i danas koriste.

Jedna od prepreka Putinovoj želji mogao bi da bude stav stručnjaka iz Uneska. Naime, dobro upućeni tvrde da se pod Ivanovskom plošćadi (trgu) u Kremlju nalaze podzemni delovi Čudovog manastira. Doktor istorije i profesor na Lomonosovu, Sergej Devjatov, objašnjava da se Čudov manastir smatrao jednim od najcenjenijih manastira u Rusiji. On tvrdi da su se pod 14. korpusom sačuvale podzemne prostorije starih manastira i crkava, zatim temelji doma mitropolita, kao i bratske ćelije. Devjatov očekuje da budu pronađeni ostaci pravoslavnih ruskih hijerarija koji su sahranjivani u Kremlju.

- Pod Ivanovskim trgom mora biti dosta arheološkog materijala iz 14. veka, pa i starijeg - veruje Devjatov.

Čudov muški manastir se nalazio na istočnom delu Kremlja i srušen je 1930. Taj manastir je bio sagrađen 1365. godine. U njemu je 1612. glađu umoren patrijarh Germogen. Za vreme Jekaterine Druge u taj manastir su dovezli crkvenu arhivu iz Krutickog podvorja. Tokom 1812. godine u Čudovom manastiru nalazio se Napoleonov štab i neki njegovi gardijski pukovi. Baš u Čudovom manastiru su bile grobnice mnogih istorijskih ličnosti, mitropolita, kneževa ali i bojara tj. višeg sloja feudalnog društva.

Voznesenski ženski manastir nalazio se u blizini Spaske bašnje (kule) na severnom delu Kremlja. Prema predanju njega je osnovala žena Dmitrija Donskog 1386. godine. Po drugim izvorima osnovan je nešto kasnije 1407. godine. Manastir je bio sećanje na velikog kneza Dmitrija i Kulikovsku bitku. Za Voznesenski manastir između ostalog, vezan je običaj da carske neveste tamo žive do svadbe. Za vreme rata Francuzi su 1812. oskrnavili manastir. Dve godine po proterivanju Francuza Voznesenski manastir je osvešten i opet su tamo bila bogosluženja.

Posle Oktobarske revolucije Voznesenski manastir je bio zatvoren. Mnoge vredne knjige i stvari su zauvek nestale ili su uništene. I onda je 1929. srušen do zemlje. Porušene su i okolne crkve.

Priča o obnavljanju crkava u Kremlju nameće pitanje kako su se donosile odluke da se ruše pravoslavne svetinje ili da se crkve, džamije i sinagoge koriste za druge namene. Da sve bude "po zakonu" tadašnje rukovodstvo na čelu sa Staljinom imalo je posebnu komisiju pri Centralnom izvršnom komitetu Rusije i SSSR koja je donosila odluke šta treba srušiti a koju crkvu, džamiju ili sinagogu pretvoriti u skladište, radne prostorije ili čak ateistički centar.


moskva.jpg
Reuters 


Na čelu tog Centralnog izvršnog komiteta je bio čuveni sovjetski političar, ostareli Mihail Kalinjin kome je odmah posle revolucije Trocki dao nadimak "ruska starost". Uzgred, Kalinjin je bio jedno vreme i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. U rušenju i promeni namene verskim objektima Kalinjinu je bio desna ruka Staljinov drug iz mladosti Avel Enukidze. Ipak, kad je trebalo srušiti neku crkvu odluku je donosio Staljin.

Komisija na čelu sa Mihailom Kalinjinom odlučila je 13. jula 1931. da se sruši najveća ruska pravoslavna crkva u Moskvi Hram Hrista spasitelja i da se na tom mestu izgradi Dvorac sovetov, tj sovjetske vlade. Iako je započeta gradnja te zgrade 1937. vrlo brzo je zaustavljena jer je kroz par godina počeo Drugi svetski rat. Građevinarima su smetale i podzemne vode pa je posle rata tamo napravljen veliki otvoreni bazen. Tek devedesetih godina minulog veka opet su počeli razgovori o gradnji tj. obnovi Hrama Hrista spasitelja.Tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin nije bio religiozan čovek i zato ga ta obnova nije interesovala. Glavni generator ideja kako da se obezbede pare i izgradi hram bio je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov. Uz njegovu pomoć crkva je počela da gradi 1994. taj hram, i za pet godina je on postao jedno od najprivlačnijih mesta ne samo za ruske vernike nego i turista iz sveta.

Ni Nikita Hruščov koji je posle smrti Staljina razmontirao njegovu strahovladu nije imao milosti dok je odlučivao o tome šta treba rušiti u Moskvi tridesetih godina prošlog veka. Hruščovu i tadašnjim rukovodiocima se nije sviđala Trijumfalna kapija na Tverskoj ulici kod Beloruske železničke stanice. Ona je sagrađena 1826. u čast pobeda imperatora Aleksandra Prvog. Hruščov je smatrao da Trijumfalna kapija smeta prometu pa je tražio da se sruši, što je i učinjeno 1936. godine.

Ali i posle Staljinove smrti Hruščov je "čistio" Moskvu pa je od biblioteke "Lenjina" probio put, bivši Kalinjinski prospekt, do hotela "Ukrajina". Njemu se nisu sviđale uličice na starom Arbatu pa je na novoj ulici izgradio "lanac" nebodera, pišu Večernje novosti.

Sadašnje rusko rukovodstvo polazi od toga da treba da se obnavljaju vredne zgrade srušene u epohi vladavine komunista. Stalni predstavnik Rusije u Unesku Eleonora Mitrofanova kaže da je pred ekspertima veliki posao oko obnavljanja starina u Kremlju.

- U svetu postoje primeri kako su obnavljane istorijske zgrade, koje se smatraju svetskom baštinom. Kremlj je 1990. godine ušao u spisak objekata Svetskog nasleđa o kojima se brine Unesko - objašnjava Mitrofanova. - To podrazumeva visokostručnu i autentičnu rekonstrukciju. Procedura je vrlo prosta. Kad se od Uneska traži dozvola za obnovu, onda se napravi međunarodna ekspertiza. Angažuju se najpoznatiji stručnjaci za zaštitu muzeja i crkava i istorijskih mesta.

vladimir-putin-rojters.jpg
Reuters 


Očekuje se da će se o obnovi crkava u Kremlju govoriti u junu ili julu 2015. u Bonu gde će se sastati predstavnici Uneska. Mitrofanova ističe da od kvaliteta dokumentacije i predloga iz Rusije zavisi i odluka Uneska.

Očekuje se pozitivan odgovor jer su crkve ipak važnije od činovničkih zgrada. Do 2007. kad je bio remont 14. korpusa tamo je bila smeštena predsednička administracija. Godine su prolazile, pa je 2014. opet trebalo da bude remont jer su neki delovi zgrade popucali. Interesantno je da je bilo planirano da jedna kompanija čiji su vlasnici Srbi, napravi remont 14. korpusa u roku od dve i po godine. Čak je bio potpisan ugovor, ali je naglo sve zaustavljeno kad je Putin javno kazao da bi bilo mudrije da se obnove manastiri i crkve u Kremlju. Ako se to učini, a Putin zna da drži dato obećanje, onda će Kremlj dobiti ne samo novi izgled već će se u njemu vratiti stara duhovnost. Doduše i za zgradu koju zovu 14. korpus u Kremlju neki kažu da je deo istorije, jer je napravljena 1932. godine u stilu konstruktivizma, navode Večernje novosti.

IVERSKA VRATA

Kako Staljin, tadašnji vladar Kremlja, nije prihvatao ničije mišljenje i savete dokaz je kako su srušena čuvena Iverska vrata 1931. godine. Ona se nalaze sa zapadne strane na ulazu na Crveni trg. Brkajliji u Kremlju su pokušali da objasne da su Iverska vrata vrlo vredan spomenik arhitekture 16. veka. Osim toga ona su deo kremaljskog ansambla i Hrama Vasilija Blaženog. Staljin je odlučio da se Iverska vrata ipak sruše. Tadašnji Politbiro partije je naredio da se ta lepa građevina sruši kako bi za državne praznike narod mogao da ide na manifestacije i nosi slike i parole koje veličaju socijalizam i Staljina. Tuda su već sedmog novembra 1931. tenkovi prošli na paradi na Crvenom trgu.

Trebalo je mnogo decenija da sredinom devedesetih godina prošlog veka gradonačelnik Moskve Jurij Luškov ponovo podigne i obnovi čuvena Iverska vrata, koja sada krase taj deo centra Moskve.

KUTIJA NA SREDINI KREMLjA

Već godinama jedan broj vernika i intelektualaca predlaže da se demontira i preseli iz Kremlja velika Kongresna dvorana, koja je takođe napravljena na mestu gde su bile nekada crkve. Paralelno je u blizini Kremlja bila izgrađena najveća "gostionica" u Evropi, hotel "Rusija". U vreme vladavine Jurija Luškova hotel "Rusija" je srušen ali na njegovom mestu nije ništa napravljeno jer je finansijer pobegao u Veliku Britaniju. Što se tiče Kongresne dvorane koju njeni protivnici zovu "bela kutija na sredini Kremlja", ona će još dosta dugo primati čuvene pevače i druge umetnike jer ruskim vlastima sada nije do tako skupe investicije.

CRKVA NA POKROVKI Zapamćeno je kako je rušena crkva na Pokrovki u Moskvi 1936. godine. Uzalud je pisao pisma čuveni akademik Aleksej Šusev, objašnjavajući da je ta crkva kao građevina vrlo vredna i da je treba sačuvati. Kao argument je navodio da je čak ni Napoleon nije hteo rušiti.

(Večernje novosti/ Branko Vlahović)