Odrastao je u izrazito levičarskoj porodici iz srednje klase, a politički je aktivan od školskih dana. Danas je najmlađi premijer Grčke u poslednjih 150 godina

Aleksis Cipras rođen je 1974. u predgrađu Atine, samo nekoliko dana posle pada vojnog režima pukovnika Dimitrosa Jonanidesa.

Otac mu je bio mali građevinski preduzetnik, a porodica je tradicionalno glasala za Pasok, odnosno za socijaliste. On sam često kaže da je atmosfera u njegovom domu bila progresivna i da njegova porodica, koja je pripadala srednjoj klasi, nije bila konzervativna.

siriza-slavlje.jpg
Fonet/AP 

Politikom je počeo da se bavi još u srednjoj školi, kao član omladine Komunističke partije. Kada su 1990. godine izbili studentski i učenički protesti zbog reforme školstva, Aleksis, tada 16-godišnjak, vrlo brzo je postao glavni pregovarač s vladom. On je brojne studentske zahteve sveo na jedan jedini - ukidanje reforme - i na kraju i uspeo. Posle tri meseca pregovaranja, vlada je smenila ministra obrazovanja i povukla reforme.

Bio je politički aktivan i dok je studirao građevinu na čuvenoj atinskoj Politehnici, a kad je diplomirao, zaposlio se u javnom sektoru i uz rad magistrirao na temama iz urbanizma.

Ostao je u levičarskoj koaliciji Sinaspizmos i kad se Komunistička partija izdvojila iz nje. Sinaspizmos je 2004. godine kao najjača stranka ušao u koaliciju radikalne levice Sirizu, koja se prvobitno sastojala od 13 stranaka i grupacija radikalno levičarskog, antiglobalističkog i ekološkog usmerenja. Postao je poslanik u parlamentu na izborima 2009. godine, a tri godine kasnije, kad je Siriza na izborima osvojila drugo mesto, postao je vođa opozicije.

Tada je počeo njegov munjevit uspon, zahvaljujući kojem je bio u trci za predsednika Evropske komisije.

Njegovi prijatelji i politički saradnici kažu da je Aleksis još onaj zakleti levičar kakav je bio i pre 25 godina. Živi u relativno skromnom stanu u centru Atine sa svojom srednjoškolskom ljubavi, a supruga deli njegove politike ideje. Imaju dva sina, a stariji je dobio ime Ernesto - naravno, po Ernestu Če Gevari, legendi socijalističke revolucije, koji je njegovom ocu oduvek bio prvi uzor.

(Večernji list)