Oko 300 ljudi koji su preživeli mučenja u ozloglašenom logoru poslalo poruku da je tako nešto moguće da se ponovi

VARŠAVA - Jučerašnji dan širom sveta obeležen je nizom manifestacija kojima je odata počast žrtvama Holokausta brutalno ubijenim tokom Drugog svetskog rata i pre nego što su 27. januara 1945. sovjetske trupe oslobodile nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau.

Na mestu gde se on nalazio, nedaleko od poljskog grada Krakova, a gde danas kao potresni spomenik stoji muzej stradanja Jevreja, Roma, ali i drugih naroda nad kojim su se nacisti iživljavali, okupilo se 300 preživelih.

Među njima su i Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent, poljski Jevreji, koji su kao mališani bili prinuđeni da gledaju užase i zverska mučenja. Oni su poslali poruku celom svetu: „Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde“.

Došle stotine zvaničnika

Osim 300 specijalnih gostiju, koji su sa suzama u očima prošli kapiju zloglasnog Aušvica i obišli mesta na kojima su pali njihovi prijatelji, roditelji, sunarodnici i saborci, ceremoniji u Poljskoj prisustvovali su i brojni funkcioneri iz sveta. Poštu žrtvama Holokausta tako su odali i predsednik Nemačke Joakim Gauk, Francuske Fransoa Oland i zvaničnici delegacija 49 zemalja. Među njima su bili šef administracije Kremlja Sergej Ivanov i srpski ministar rada i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin.

Jačanje antisemitizma

Jučerašnju 70-godišnjicu oslobođenja logora Evropa obeležava u mučnijoj atmosferi nego 60-godišnjicu, posebno nakon krvavih napada islamskih radikala u Francuskoj i jačanja ekstremističke desnice u Evropi.

ausvic-logor-oslobadjanje-sovjeti.jpg
Beta Ap 

Rajner Hes
MEĐU ZVANICAMA UNUK KOMANDANTA LOGORA

Među okupljenima je juče u Aušvicu bio unuk komandanta tog logora, monstruma Rudolfa Hesa, Rajner Hes.

- Ne mogu da oprostim ni dedi ni ocu. Ne mogu da vratim vreme jer to nije moguće. Ali mogu da učinim nešto za budućnost, imajući na umu šta se ovde desilo - rekao je Hes, aktivista organizacija protiv rasizma i neonacizma.

Reagovanja

Vladimir Putin: Prećutno pomaganje nacistima
Pokušaji ponovnog pisanja istorije često skrivaju sopstvenu sramotu, kukavičluk, licemerje i izdaju, i služe kao loš izgovor za prećutno pomaganje nacistima.

Fransoa Oland: Borićemo se protiv antisemitizma
Pred spomenikom Holokaustu u Parizu obećavam da će francuska vlada predstaviti plan suprotstavljanja rasizmu.

Joakim Gauk: Aušvic je deo našeg identiteta
Nema nemačkog identiteta bez Aušvica. Sećanje na Holokaust je stvar svih građana Nemačke.