Mnogi Srbi koji su morali da pobegnu iz Hrvatske više nemaju ličnu kartu, a bez nje ne mogu da traže da se pokrene proces utvrđivanja vlasništva

ZAGREB - Ravno 254.222 ljudi, uglavnom izbeglih Srba, MUP Hrvatske je izbrisao iz evidencije prebivališta, a sada bi oni mogli da ostanu i bez imovine jer je uslov za pokretanje postupka utvrđivanja vlasništva lična karta, koju oni više nemaju.

Čitavu jednu vojsku duhova od 47.000 ljudi policija je izbrisala iz evidencije prebivališta samo u Zagrebu. Prvi put od rata iz policijskih evidencija brisani su ljudi koji godinama ne žive u Hrvatskoj, a udruženja izbeglih Srba iz Hrvatske zabrinuta su da će to dodatno otežati povratak i status srpskih povratnika u Hrvatskoj.

Zemljišne knjige su nesređene, podaci u zemljišnim knjigama često ne odgovaraju onima iz katastra. Uslov za pokretanje postupka utvrđivanja vlasništva je lična karta, što znači da bi mnogi izbegli Srbi mogli da ostanu bez imovine, upozorava Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji.

miodrag-linta.jpg
Dragana Udovičić 

Koliko je tu izbeglih Srba, koliko Hrvata iz BiH koji su imali dvojno prebivalište, a koliko građana Hrvatske koji su iselili iz ekonomskih razloga, nije poznato. U Srpskom narodnom vijeću kažu da još čekaju zvanične podatke, dok demografi upozoravaju da se bez registra stanovništva neće znati koliko ljudi uopšte živi u Hrvatskoj.

LInta procvenjuje da je reč o 240.000 izbeglih Srba.

"Među njima je 57.000 osoba koji su imali prebivalište u Hrvatskoj, a da nikad nisu izvadili osobne iskaznice u Hrvatskoj", navodi on. Osim onih koji su izbegli 1991. pa nikad nisu izvadili ličnu kartu u Hrvatskoj, tu su i oni koju su je izvadili, ali im je istekla, pa oni kojima je lična karta prestala da važi jer nisu imali kućni broj. Više od 90 odsto prve dve kategorije čine Srbi, kaže Linta.

"U redu je da se izbrišu iz evidencija ljudi koji su otišli i nikad nisu izvadili novi dokument, što znači da nisu ni nameravali da ovde žive. Problem su ljudi kojima lične karte više ne važe zbog nepostojećeg kućnog broja. Nije jednostavno nekom starijem čoveku iz Drniša objasniti da mora da menja ličnu kartu na kojoj piše da je trajna”, kaže pravnica SNV Tatjana Spasojević Vukobratović.

(Jutarnji.hr)