KOLINDA PISALA BIOGRAFIJU: Vešto sam se pela po stablima, ja sam dete prirode!

Već na samom početku se može videti da se ne radi o običnoj biografiji političara, već je ubacila dosta životnih saveta koji su neverovatnom brzinom počeli da se dele na društvenim mrežama

Mi vam donosimo najzanimljivije, a celu biografiju možete pročitati OVDE.

"Tata je želeo sina i zbog toga nije pripremio žensko ime. Mama mi je iz inata dala ime Kolinda, po pesmi koju je pevušio dok ju je vozio na putu do bolnice".

"Uspomena na te stepenice obeležiće ceo moj život, pun izazova, uspona, a ponekad i posrtanja, ali neprestanog uspinjanja. Ponekad lagano, ponekad uz poteškoće, uprkos svim preprekama, urpkos kamenju na putu, bio je to neprestani i kontinuirani uspon. To je postala i moja životna filozofija: svaki je pad novi uspon, nova stepenica".

"Bila sam dete prirode. Vešto se pela po stablima, kopala zemunice, trčala po pustim poljima dok je vetar šibao moje lice, uvek zarumenjeno od sunca ili vetra. Pomalo dečački mogla sam se popeti na svako stablo, ljuljajući se nad bistrinom Rječine, puštajući se bez straha u hladnu, duboku vodu, izranjajući i hvatajući vazduh u plućima i plavetnilo neba u oku".

"Sećam se jednog popodneva, nakon višednevne kiše, kad sam zajedno s prijateljima skakala po barama, pa onako neuredna i mokra otišla kući, što naravno, nije naišlo na odobravanje moje majke. Vikala je na mene da mi to ne priliči jer sam devojčica, a ja sam uporno govorila da nisam! Nikada više nije mi rekla da nešto ne mogu samo zato što sam žensko. Niti bih ja to ikada prihvatila. Od bilo koga".

"Želja mi je vratiti se jednom u rodni kraj, na tatinu zemlju i sagraditi kuću za porodicu i u miru grobničkih polja slušati vetar i ptice. Kada razmišljam o tome najradije citiram delove pesme "Grobničko polje" hrvatskog pesnika Dimitrija Demetra".