OKO NJIH ŠPIJUNI NE MORAJU NI DA SE TRUDE: Najveće državne tajne BiH zna više od 1.000 ljudi!

U zemljama Evropske unije i sveta, ali i regiona, pristup državnim tajnama ima veoma ograničen broj ljudi i u suštini tajnama s najvišim stepenom poverljivosti, osim profesionalnih lica, imaju samo predsednici države, parlamenta i vlade. Međutim, u BiH je ta lista daleko veća i prema slobodnoj proceni preko 1.000 ljudi bez ikakvih odobrenja može da pristupi domaćim tajnim podacima.

Prema Zakonu o zaštiti tajnih podataka, pristupu državnim tajnama svih stepeni tajnosti, znači od internih, preko poverljivih i tajnih do vrlo tajnih, imaju članovi Predsedništva BiH, poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. Pored njih, bez ikakve dozvole, do tajnih dokumenata mogu doći i predsednik i potpredsednici Federacije BiH i Republike Srpske, ali i sudije Suda BiH, Ustavnog suda BiH, državni tužilac, pravobranilac BiH i sudije svih sudova na području oba entiteta i Brčko distrikta, kao i tužioci i pravobranioci na svim nivoima u FBiH, RS i Brčko distriktu.

Nisu retki slučajevi da među nabrojanima ima i državljana druge države, s obzirom na to da retko koji Hrvat u BiH pored državljanstva te zemlje nema i državljanstvo Hrvatske, što praktično znači da i strani državljani nesmetano mogu pristupiti vrlo tajnim domaćim podacima.

"Nije normalno da ljudi koji prolaze kroz organe vlasti imaju u nekim periodima pristup svemu i svačemu, a neki od njih imaju i kriminalni dosije i bezbednosno su obrađivani. To bi moralo biti pod ozbiljnijom kontrolom, ali se u BiH ono što je nauka i praksa utemeljila ne poštuje, pa je tako i kod zaštite tajnih podataka", kaže profesor na banjalučkom Fakultetu za bezbednost i zaštitu i bivši ministar unutrašnjih poslova RS Dragomir Jovičić.

S obzirom na ogroman stepen korupcije u društvu, ali i među političarima, stručnjaci naglašavaju da država što pre mora revidirati svoju listu onih koji mogu pristupiti tajnim podacima, pogotovo zbog toga što su bezbednosni, ali i ekonomski potresi sve veći.

U Ministarstvu bezbednosti BiH takođe se slažu da je lista onih koji imaju pristup tajnim podacima duga, ali "sležu ramenima" tvrdeći da je zakon takav kakav jeste i da se mora poštovati i sprovoditi.

"Sve do onog momenta dok se ne izmeni zakon to je tako. Do sada smo pokretali proceduru tri puta da se izmeni, ali nije prošlo... Videćemo kakva će biti klima u narednom periodu i hoćemo li ići u izmene zakona", naveo je pomoćnik ministra bezbednosti u Sektoru za zaštitu tajnih podataka Mate Miletić.

Poslednji pokušaj izmene Zakona o zaštiti tajnih podataka bio je krajem 2013. godine, kada je Savet ministara BiH pokušao s liste onih kojima je dozvoljen pristup svim podacima da skine nosioce pravosudnih funkcija, ali im to nije pošlo za rukom s obzirom na to da u Domu naroda parlamenta BiH taj zakon nije dobio potrebnu većinu. Zanimljivo je bilo i obrazloženje predloženih izmena tog zakona, koje je inicirao Predstavnički dom parlamenta BiH, u kojem je navedeno da su izmene, između ostalog, neophodne jer "pojedine tajne informacije cure ka medijima".

Što se tiče ostalih tajnih podataka, odnosno onih koji ne nose oznaku vrlo tajno, njima mogu pristupiti gotovo svi - od ministara u vladama RS i FBiH, Savetu ministara BiH i kantonalnim vladama do ombudsmana, direktora i zamenika direktora policijskih agencija, gradonačelnika gradova i načelnika opština u BiH.