Najnovije istraživanje pokazalo je da je grupa od šest agenata MI6 koje je Blejk identifikovao KGB-u 17 godina trunula u zatvorima Istočne Nemačke, ozloglašenim zbog metoda mučenja i psihološkog zastrašivanja zatvorenika

Dvostruki agent Džordž Blejk stoji iza jedne od najvećih špijunskih operacija Sovjetskog Saveza tokom hladnog rata. Kao krtica u britanskoj obaveštajnoj službi MI6, Blejk je prosledio hiljade strogo poverljivih dokumenata KGB-u i otkrio identitet velikog broja britanskih agenata, čije su sudbine decenijama bile obavijene velom glasina i poluistina.

Najnovije istraživanje pokazalo je da je grupa od šest agenata MI6 koje je Blejk identifikovao KGB-u 17 godina trunula u zatvorima Istočne Nemačke, ozloglašenim zbog metoda mučenja i psihološkog zastrašivanja zatvorenika. Jedan od njih je, kako se veruje, odveden u Moskvu, gde je pogubljen. Detalje njihove sudbine otkrio je britanski reditelj Džordž Keri, koji je pretraživao arhive u Berlinu, uključujući i one čuvane u arhivu istočnonemačke tajne policije “Štazi”, koja je sarađivala sa KGB-om. Svoja saznanja je predstavio u novom filmu pod naslovom: “Masterspy of Moscow” (Glavni ruski špijun).
moskva-se-sprema-za-dan-pobede.jpg
AP 

Blejk (92) je prebegao u Sovjetski Savez pošto je pobegao iz zatvora “Vormvud Skrabz” u Londonu i danas živi u Rusiji, gde uživa poštovanje predsednika Vladimira Putina i drugih veterana KGB-a. Keri je identifikovao šest “opasnih agenata”, kako ih je Štazi opisao, koja su poimence navedena u dokumentima, ali su im imena precrtana flomasterom. Čak je uspeo da nađe i ženu koja je jedina još živa, ali ona ni pola veka posle izlaska iz zatvora nije želela da se govori o svojim patnjama. “Video sam u njenim očima da je to nešto čega ne želi da se seća, o čemu ne želi da priča. Mora da su četiri godine u ‘Štazijevom’ zatvoru bile užasne”, kaže on. Reditelj kaže da su mu poznata imena svih šest žrtava, ali da sme da otkrije samo dve, jer prema nemačkom zakonu, njihovi identitet sme da se obelodani tek 120 godina nakon njihovog rođenja.
http://www.youtube.com/watch?v=I8kfiWJT_9E

Jedno od imena koja je objavio Keri je Hans Mering, funkcioner iz Komisije za planiranje Nemačke Demokratske Republike, koji je oslobođen 1976, kada ga je vlada Zapadne Nemačke otkupila za 500.000 maraka. Navodno je špijunirao za Britaniju. Dokumenti koje je video Keri, definitivno dokazuju da je Blejk izdao Meringa, koji je rođen 5. marta 1917. Uhapšen je 1959. i sledeće godine osuđen na doživotnu robiju zbog “ozbiljne špijunaže”. Služio je kaznu u zatvoru “Baucen II”.
london-big-ben.jpg
Rojters 


Oto Georgi, stenograf rođen 1894, radio je za nemačku vladu od 1918. godine. Uhapšen je marta 1958, a u februaru 1959. osuđen je na doživotnu robiju. Kaznu je takođe služio u “Baucenu II.” Najveći deo vremena je proveo u samici. Valter Ulbriht, predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke, lično je naredio da se Georgi oslobodi u septembru 1964. U pismenoj izjavi za svoj odbrambeni tim u Centralnom krivičnom sudu Engleske i Velsa (Old Bejli), u Londonu, Blejk je naveo da je od KGB-a dobio garancije da nijedan od obaveštajaca MI6 koje je razotkrio “neće biti uhapšen i da će ta informacija služiti Rusiji samo za zaštitu od aktivnosti tih agenata”. Iako je moguće da je KGB lagao svog špijuna, ova tvrdnja sada deluje neodrživo i istoričari su skloni razmatranju teorija prema kojima je Blejk razotkrio još neke agente.
http://www.youtube.com/watch?v=6yoUNkKrSUw

“Ovo je zaista fascinantno i značajno otkriće koje donekle upotpunjuje sliku o Blejkovoj izdaji”, kaže Rodžer Hermiston, autor knjige “The Greatest Traitor, a biography of the spy” (Najveći izdajnik, biografija špijuna). “Prvi put imamo jasne, konačne dokaze o tome šta se desilo s tim žrtvama.” Blejk je odrastao u Holandiji. Majka mu je bila Holanđanka, ali je britansko državljanstvo dobio preko oca, Jevrejina poreklom iz Kaira i Istanbula. Pošto je nemačka okupirala Holandiju, on se 1943. dokopao Londona. Britanska Tajna obaveštajna služba (SIS) ga je regrutovala i poslala u Kembridž da uči ruski jezik. Godine 1950. MI6 ga je poslala na tajni zadatak u britansku ambasadu u Seulu, gde je postao simpatizer komunističkih ideja. Kada su su ga uhapsili severnokorejski vojnici, ponudio je usluge dvostrukog agenta njihovim sovjetskim gazdama.

U narednih deset godina, MI6 ga je slao u Holandiju, Britaniju, Nemačku i Liban, gde je fotografisao i slao na hiljade stranica dokumenata britanske obaveštajne službe KGB-u. Razotkriven je 1961. i osuđen na 42 godine zatvora zbog izdaje, ali je pet godina kasnije pobegao pošto je preskočio zid pomoću merdervina napravljenih od štrikaćih igala i prebegao u Moskvu. Keri ga je posetio u njegovoj udobnoj vikendici u okolini Moskve.

Gotovo slep, ali dobrog zdravlja za svoje godine, nije želeo da govori o nekadašnjoj ulozi dvostrukog špijuna.
“On je ljubazan, šarmantan čovek. Jednim delom svoga bića je veoma fina osoba. Svi špijuni su kontradiktorne ličnosti, vode dvostruki život. Mislim da se ti životi postepeno sve više razdvajaju i da ti ljudi konstantno žive u dva sveta i da im je mozak raspolućen", kaže Keri. "Na kraju dve strane više ne razgovaraju jedna s drugom, jer je to jedini način da prežive.”