Zbrisali su sav život za Zemlji pre 200 miliona godina. Sada se vraćaju

Oni su otkrili da je takozvana "euksinija eufotične (dobro osvetljene) zone" pogodila jedan od preistorijskih okeana, što se događa kada u delu okeana blizu površine, koji je osvetljen suncem, ponestane kiseonika, dok istovremeno biva zatrovan vodonik-sulfidom.

Vodonik-sulfid je sporedni produkt mikroorganizama koji žive bez kiseonika i veoma je otrovan za većinu oblika života. Autori studije strahuju da bi našu planetu danas mogla da zadesi slična sudbina zbog ugljen-dioksida koji se stvara sagorevanjem fosilnih goriva.

Naučni tim predvođen stručnjacima Univerziteta u Sauthemptonu analizirao je fosilizovane organske molekule uzete sa sedimentnih stena koje su nekada bile na dnu Paleopacifika, ogromnog okeana koji je okruživao kontinent Pangeu, a danas se nalaze na ostrvima Kraljice Šarlote, pored obale Britanske Kolumbije (Kanada). Stručnjaci su pronašli tragove bakterija koje su patile od nedostatka kiseonika i trovanja vodonik-sulfidom, uzrokovanog ogromnih vulkanskim pukotinama na Zemljinim tektonskim pločama.

"Kada su se tektonske ploče pomerale pre cepanja Pangeje, velike vulkanske pukotine izbacivale su ugljen-dioksid u atmosferu, što je uzrokovalo efekat staklene bašte i povećanje temperatura”, objašnjava profesor Džesika Vajtsajd.

"Naglo povećanje količine ugljen-dioksida verovatno je izazvalo promene u kruženju okeana, povećanje njihove kiselosti i nedostatak kiseonika. Ovakve promene mogu da prekinu i promene lanac ishrane neophodan za opstanak morskih ekosistema."

Iako je Zemlja drugačije izgledala u doba Trijasa (pre oko 245-202 miliona godina), nivo oslobađanja ugljen-dioksida iz vulkanskih pukotina odgovara količini ugljen-dioksida koji se danas oslobađanja sagorevanjem fosilnih goriva. “Oslobađanje ugljen-dioksida odigravalo se u najmanju ruku podjednako brzo kao danas sagorevanjem fosilnih goriva”, rekla je ona.

(Dailymail/Blic)