Pravi odnos između slobode I bezbednosti mora biti pronađen demokratskim putem

BEČ - Obaveštajne službe treba da se bave obezbeđivanjem demokratskih vrednosti, a parlamenti treba da ih u tome nadziru, poruka je sa Bečkog parlamentarnog foruma o obaveštajnim službama. SAD se ne bave privrednom špijunažom u Evropi, istakao je danas u Beču Devin Nunes, predsedavajući Odbora za obaveštajne službe u američkom Senatu, povodom medijskih natpisa da je NSA špijunirala evropske države i preduzeća.

On je, na Bečkom parlamentarnom forumu o obaveštajnim službama , naglasio da je veoma važno da parlamentarci razmenjuju iskustva kako obaveštajne službe mogu biti demokratski kontrolisane. Istovremeno je upozorio na opasnosti koje proističu od Islamske države, sajber-terorizma, kao i vojne i ekonomske špijunaže.

Član austrijske delegacije, poslanik Verner Amon naglasio je, u svom obraćanju, da sloboda i bezbednost nisu suprotnosti, te da bezbednost ne sme ugrožavati slobode. Prema njegovim rečima, sloboda se ne sme žrtvovati zarad bezbednosti, a istovremeno je dodao da demokratija ne može postojati bez određenog nivoa bezbednosti.

Pravi odnos između slobode I bezbednosti mora biti pronađen demokratskim putem , poručio je Amon, dodajući da što više ovlašćenja imaju bezbednosne institucije to je potrebno da budu strožije kontrolisane, a zadatak parlamenata je kontrola izvršne vlasti. Ekspert sa Univerziteta Upsala Iain Kameron je ocenio da obaveštajne službe ne koriste demokratijama, ako samo štite fizičku infrastrukturu države, ali ne i njihove demokratske vrednosti.

On je istakao da politika mora obaveštajne službe stalno podsćati da su stvorene da štite vrednosti kao što su demokratija i ljudska prava. Zamenik šefa odeljenja za borbu protiv terorizma OEBS Manuel Marion pozvao je na jedinstveno delovanje protiv terorizma, istakavši da parlamentarci imaju važnu ulogu u povećanju efikasnosti te borbe.

Na bečkom supu, koji je nastavak Parlamentarnog foruma o obaveštajnim službama održanog septembra prošle godine u Vašingtonu, prisustvovalo je oko 100 učesnika, poslanika iz Evrope I SAD, kao i predstavnika međunarodnih organizacija. Tokom skupa bilo je vidljivo da postoji razlika u ophođenju sa prikupljanjem podataka i njihovoj bezbednosti između Evrope i SAD. Poslanici iz SAD ističu da se u njihovoj zemlji mnogo polaže računa na balans između bezbednosnih interesa i očuvanja privatnosti.

Predsednik Ustavnog suda Austrije Gerhard Holcinger istakao da je da princip pravne države zahteva da svako delovanje obaveštajnih službi mora biti zasnovano za zakonskoj osnovi. Prema njegovim rečima, delovanje obaveštajaca pre svega utiču na dva osnovna prava - pravo na zaštitu privatnog života, kao i pravo na zaštitu podataka. Evropski izaslanik za zaštitu podataka Đovani Butareli ukazao je da je značajna razlika između Evrope i SAD u tome što pravni sistemi različito prilaze pitanju zaštite podataka.

U SAD, kako je preneo, se prikupljanje podataka i njihovo čuvanje pravno ne smatra toliko ugrožavanjem privatnosti, kao što je slučaj u Evropi. Istovremeno je naglasio da se u SAD veća pažnja pridaje kontroli pristupa prikupljenim podacima, gde Evropa ima potrebu za poboljšanjima.