Skoro vek nakon što su granice na Bliskom istoku formirali britanski i francuski kolonijalisti, ove granice su počele postepeno da se menjaju.

Granice koje su stvorili London i Pariz zamenili su nacrti teritorija džihadista, nacionalista, pobunjenika i gospodara rata, piše BBC.

Granica između Iraka i Sirije je pod kontrolom Islamske države, sirijski Kurdi se bore za svoju autonomiju u Iraku, a etnički i religijski pobunjenici haraju Libijom i Jemenom.

Kako navodi BBC, nekada moćni glavni gradovi u ovim državama postali su nebitni.

Ostatak sveta i dalje može da obrazuje ambasade u ovim državama, ali ne postoje stabilna ministarstva ovih zemalja sa kojima bi mogle da stupe u kontakt.

zatvor-irak-amerikanci-dzihad.jpg
Profimedia 

Vlade u Damasku, Sani i Bagdadu više nisu u mogućnosti da svoju volju izraze na većim delovima teritorije u svojim državama.

“Države koje postoje na ovoj teritoriji više nemaju monopol upotrebe sile”, rekao je profesor Favaz Gerges sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke.

To znači da se neke centralne vlade sada oslanjaju samo na vojsku i neke nedržavne aktere koji bi trebalo da ih brane.

Čak i najdragoceniji izvor na Bliskom istoku – nafta – izmiče vladinoj kontroli.

Kako se navodi, postoji mnogo načina na koje se vrši ilegalna preprodaja nafte i gasa u celom regionu.

dzihadisti-islamska-drzava-is.jpg
Beta Ap 

U zavisnosti od stanovišta sa kojeg posmatraju Bliski istok, analitičari smatraju da ovu regiju sada karakteriše manjak demokratije, postkolonijalizam, korupcija, loši obrazovni standardi i uspon radikalnog islama.

Kako piše BBC, u prošlim vremenima velike svetske sile uspevale su da utiču na situaciju i sačuvaju zemlje Bliskog istoka, ali sada ni Vašington ni Moskva nisu sposobni da stabilizuju situacije u Siriji, Libiji, Jemenu ili Iraku.

Pitanje koje najveći broj zapadnih diplomata postavlja jeste da li zemlje poput Egipta, Jordana, Bahreina, pa čak i Saudijske Arabije mogu da zadrže ili obnove poredak.

Većina zemalja na Bliskom istoku je svoje granice dobila nakon Prvog svetskog rata, a najveća promena od tada usledila je nastankom Izraela 1948. godine.

Kako piše BBC, i u samom Izraelu postoje sporenja oko granica, a o novim granicama “sanjaju” Palestinci.

“Oni vide haos u Iraku i Siriji i ovu odvratnu mašinu koja se naziva Islamska država kao jedinog igrača koji može da dovede do promena od kojih bi možda imali korist i Palestinci”, rekla je Rouzmeri Holis sa Univerziteta u Londonu.

Bliski istok suočava se sa godinama haosa, a mnogi u regionu se vode religijom ili ideologijom.

Za njih cilj nije, kako piše BBC, promena linija na karti, već promena načina na koji će društvo biti organizovano.