(VIDEO) ISPOVEST OČAJNOG STUDENTA: Bilo bi lepo negde iz Švedske opaliti lajk na Sarajevo...

Ni sneg više ne pada, kao da se i njemu gadi da dođe u Sarajevo, kaže jedan student i konstatuje da je njegov grad divan - ali da u njemu ne može da se živi

"Ljudi koji dođu u naš grad oduševljeni su. Pojedu ćevape, baklavu, pitu, i to im je vrh. Na veb-stranicama su slike Baščaršije, Sebilja, Bijele tabije, i stvarno, kad čovjek pogleda sa strane pomisli - to je divan grad. I jeste", počinje on i ne spori da je Sarajevo divno, ali pita se kako da živi u njemu.

"Mlad sam, student, nije važno kog fakulteta ili godine, iz Sarajeva sam, tu sam se rodio, odrastao i tu se borim da ostanem normalan. Treba li da kažem da sam nezaposlen? Treba li da napomenem da mi roditelji rade za 400 (konvertibilnih) maraka?", piše sarajevski student

"Ja i većina mojih prijatelja biramo kafiće u kojima je kafa ostala na marku i po, da popijemo studentsku. Sa druge strane, deca bogatih političara voze auta od 100 hiljada maraka, razvlače devojke kao žvaku, letuju u Španiji, a zimuju u Austriji ili Švici. Njima je lepo, možda njima ona slika Baščaršije znači isto kao i strancu. Meni ne. Oni koje ja poznajem i sa kojima se družim, a većina su u gradu, nemaju za piće. Kuckamo se po dvije marke ako neko izlazi sa djevojkom da može platiti ceh", nastavlja on i konstatuje da ni mesta za izlaske u Sarajevu odavno nisu bezbedna.

"Kad već spominjem izlaske u gradu, ne postoje dva normalna mesta gde nema kockastih glava, manijaka koji će te ubiti jer ih krivo gledaš. Našmrkanih i isfrustriranih budala koje čekaju samo reč ili pogled da bi pokazali da su mangupi. Bez obzira na to što si sam, bez obzira na to što si sa devojkom. Nema kulture, niti poštovanja. Oni će vas poniziti zato su tu, žive da pokazuju silu", rezimira on stanje u kafićima.

"U Centru odjekuju Ćane i Jane a koncert Zdravka Čolića jedan je od retkih koji nije krkanski u zadnjih par godina. Aca Lukas slomio je Zetru, a Prljavo kazalište jedva napuni Dom mladih, to govori mnogo. Raja koja ne voli kič i šund saterana je u rupe. Ogradili smo se u neki svoj maleni svet i borimo se da nam ga ne unište, ali gubimo bitku", konstatuje sarajevski student. Vožnja u gradskom prevozu je posebna priča.

"Gotovo uvek u tramvaju je incident, džeparoši, školarci željni dokazivanja, narkomani, revizori. Ti tramvaji najbolje pričaju priču ovog grada, šljam i beda, nekultura i provincijalizam, svi zajedno voze na Ilidžu ili na čaršiju. Gde god da pođete, stići ćete na isto", opisuje autor pisma i ne zaboravlja da spomene da je traženje posla osuđeno na propast.

"Mnogi prijatelji završili su fakultete, zaposliti se bez veze je nemoguća misija, to je već otrcano. Oni koji rade prijavljeni su na minimalac, a platu dobijaju svakog trećeg meseca. U državnim firmama rade oni isti bahati sinovi političara. Fakultete su završili, a da se čestito ne pojave na ispitima. Mi igramo Bingo, i u životu i u kladionici. Pune su i većina nas, bednih, čekamo taj broj koji će nas pogurati. Ali ne dolazi, ta dvojka ili tridestka ne pada jer smo prokleti. Ne izlazi taj broj koji bi nam omugućio da živimo..."

"Ostaje pivo u parku. Ostaje: 'Imaš li ti marku?' Ostaje: 'Jes' video ko je sinoć dovezao komšinicu u besnom autu??' Ostaje : 'Jesi čuo koga je sinoć upucao xx?' U Markiju je svirao Sinan. U tramvaju je izboden xx! Ni sneg više ne pada, kao da se i njemu gadi da dođe u Sarajevo. Razumem ga. Želim da bežim, kao i ogroman broj mojih prijatelja. Znam da bi mi i ova beda i sivilo nedostajalo ali... Bilo bi lepo negde iz Švedske opaliti lajk na Sebilj."

(Sutra.ba/Ekskluziva.ba)