Rat u Ukrajini, zbog koga su se zavadili Rusija i Zapad, ne vodi se samo tenkovima, artiljerijom i vojnicima, budući da Moskva, prema tvrdnjama američkih i evropskih zvaničnika, sve više koristi različite vrste oružja: novac, ideologiju i dezinformacije, piše "Njujork tajms"

Iako administracija američkog predsednika Baraka Obame i evropski saveznici pokušavaju da suzbiju rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, oni sve više moraju da se bore kod kuće protiv ruske upotrebe ekonomske moći, finansiranja evropskih političkih partija i pokreta i širenja alternativnih informacija o sukobu u Ukrajini, piše njujorški list.

Na samitu G7 u Krinu, u Nemačkoj, svetski lideri su razgovarali o svetskoj privredi, klimatskim promenama, terorizmu i održavanju sankcija protiv Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin je proglasio susret sa američkim državnim sekretarom DŽonom Kerijem prošlog meseca u Sočiju diplomatskim uspehom, čime je doveo Obamu u neugodnu poziciju, navodi "Njujork tajms".

Izgleda da je cilj Kremlja da unese podelu, destabilizuje EU i po mogućstvu razjedini ono što je do sada bio realtivno ujedinjeni, mada ponekad krhki, konsenzus prema ruskoj agresiji, ocenjuje list.

Ako Rusija pridobije makar i jednu jedinu članicu EU, ona bi, teoretski, mogla sprečiti obnavljanje ekonomskih sankcija ovog meseca koje ističu ako se sve zemlje članice ne slože da budu produžene, piše "Njujork tajms".
Američki zvaničnici i evropske diplomate su rekli da su za sada uvereni da će sankcije biti produžene na samitu

EU 25. i 26. juna u Briselu. Nemačka, dominantna članica EU, podržava produženje sankcija do januara sledeće godine, a manje članice verovatno neće hteti da se usprotive Berlinu, ističe njujorški list.

Rusija je oduvek koristila status izvoznika energenata da bi uticala na svoje potrošače u Evropi i sada vrši pritisak na zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Grčku koja je u teškom položaju, da podrže izgradnju novog gasovoda obećavajući ekonomske povlastice, navodi "Njujork tajms".

Ruski oligarsi već dugo drže veliki deo novca u kiparskim bankama pa se ta ostrvska zemlja smatra finansijskom ispostavom Moskve, dodaje ovaj list.

Rusija već nekoliko godina plaća tekstove u novinama i na veb sajtovima u 26 zemalja, uključujući "Njujork tajms", a ruski predsednik Vladimir Putin je počeo još mnogo pre ukrajinske krize da pokušava novcem da utiče na događaje na Zapadu.