Dolazak predstavnika krajnje levice na čelo najvećih španskih gradova predstavlja jedan od najvećih političkih zaokreta u Španiji poslednjh godina

MADRID - Madrid i Barselona danas su priredili jedan od najznačajnijih političkih zaokreta u modernoj istoriji Španiji gde su vlast preuzeli krajnje levičarski gradonačelnici, protivnici vladajuće konzervativne Narodne stranke premijera Marijana Rahoja, ocenile su večeras svetske agencije.

U Madridu je sudija u penziji, 71-godišnja Manuela Karmena položila zakletvu nakon čega je priređeno slavlje u parku u centru glavnog grada Španije. Manuela Karmena je na tajnom glasanju dobila većinu od 29 od 57 odbornika, uz podršku pokreta "Ogorčenih" i levičarske stranke "Podemos" (Mi možemo).

"Želimo da slušamo ljude koji neće koristiti 'fensi' titule da nam se obrate", rekla je nova gradonačelnica, koja je bila komunista u mladosti, a sada će predvoditi grad koji je 26 godina bio bastion desnice. "Sledićemo novu vrstu politike koja se ne uklapa u klasične konvencije. Spremite se", rekla je ona.

Karmena je obećala da će gradski klub "Klab de kampo", do sada rezervisan samo za bogate građane, biti otvoren za sve. Karmena je kao advokat, pre nego je postala sudija, branila aktiviste za zaštitu prava radnika koji su bili uhapšeni tokom diktature Fransiska Franka.

I Barselona je danas dobila prvu gradonačelnicu - Adu Kolau, liderku koalicije Barselona en komu (Zajedno za Barselonu), koja okuplja i Podemos. "Hvala civilnom društvu što su omogućili ovu pobedu", rekla je Kolau.

Kolau je 41-godišnja aktivistkinja koja je postala poznata time što se borila za ljude koji nisu mogli da otplate hipoteke i kojima je pretilo izbacivanje iz stanova posle kraha tržišta nekretnina u Španiji. Nove gradonačelnice su obećale smanjenje svojih plata, prekid prakse izbacivanja iz kuća zbog neplaćenih hipoteka i ukidanje privilegija bogatih građana.

Dolazak predstavnika krajnje levice na čelo najvećih španskih gradova predstavlja jedan od najvećih političkih zaokreta u Španiji poslednjh godina, što je rezultat loših rezultata dve tradicionalno najveće partije na lokalnim izborima prošlog meseca, zbog oštrih mera štednje i korupcijskih skandala.

"Madridom i Barselonom prvi put neće vladati političke partije, nego koalicije sastavljene od društvenih pokreta. Glasanjem je kažnjen tradicionalni politički establišment u Španiji", ocenio je profesor Manuel Martin Algara sa Univerziteta Navara, stručnjak za javno mnjenje.

Na regionalnim i opštinskim izborima 24. maja, vladajuća Narodna stranka izgubila je deset odsto podrške, mada i je dalje prva sa 27 odsto glasova, rame uz rame sa socijalistima. Podemos je bio treći.

Španski premijer Marijano Rahoj obećao je promene u stranci i vladi da bi obezbedio solidnu većinu na parlamentarnim izborima u novembru. Podemos, nastao u januaru 2014. godine, takođe računa na pobedu, rekao je danas lider stranke Pablo Iglesias u Madridu.