Iako stručnjaci iz regiona daju različite odgovore na pitanje koliko je realna pretnja Islamske države na Balkanu, jedno je sigurno – u našem regionu džihadisti pronalaze relativno veliki broj regruta

Poslednjih sto godina balkanske istorije nisu ništa drugo do hronologija tlačenja muslimana; u uroti učestvuju svi, od komunista, preko „krstaša“, do Jevreja, te je zato najlogičnije sve njih pobiti – to je „Islamska država“ (IS) poručila u propagandnom videu početkom juna.

Na snimku čija produkcija podseća na nešto između epske fantastike i kvalitetnog dokumentarca, pojavljuje se niz mlađih i starijih bradatih muškaraca, koji na bosanskom i albanskom savetuju svoju „braću“ na Balkanu da napadaju i ubijaju ljude u svojoj okolini.

Za potrebe videa dodeljeni su im bili i specijalni nadimci: Al Bosni, Al Albani, Al Kosovi…

Sarajevski stručnjak za terorizam Vlado Azinović kritikuje pre svega medije u regionu koji su od propagandnog snimka načinili, kako kaže, spektakl. „Potpuni marginalci, koji ne predstavljaju nikoga i nikad nisu bili pred kamerom, sada se odjednom osećaju važnim jer nekome prete iako te pretnje nemaju stvarnog uporišta.

Ali samim tim što ovdašnji mediji jašu na toj priči, recikliraju je i omogućavaju tim kriminalcima da preko televizije uđu u naše domove – time služimo njihovoj svrsi. Jer oni su taj video-sadržaj upravo i napravili da bi se mediji zakačili“, kaže Azinović.

On dodaje da IS na raznim jezicima sedmično šalje preko 200.000 pretećih poruka samo putem Tvitera, te da je „preterano misliti kako IS posebno targetira Balkan“.

Konzervativni list „Velt“ pisao je nedavno u nedeljnom izdanju da radikalni islamisti po Balkanu pletu svoje mreže i da čak tu postoji neka vrsta „predobuke“ za buduće džihadiste. To je berlinski list navodno saznao u nemačkim obaveštajnim krugovima. Situacija je, piše, toliko zabrinjavajuća da je o njoj već tajno raspravljala nadležna komisija Bundestaga pa je čak Balkan bio i jedna od tema prošlonedeljnog samita G7.

Docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus smatra da se u ovom trenutku ne može govoriti o nekakvim ćelijama IS na Balkanu, ali da pretnje treba shvatiti ozbiljno. „Iako se radi o jednom propagandnom filmu, bila bi kolosalna greška uljuljkivati se u veri da pretnja nije realna. Bojim se da je samo pitanje vremena kada će ta organizacija započeti sa napadima u Evropi. Balkan bi, zbog endemske nestabilnosti, bio u tom smislu laka meta, navodi Ejdus.

Azinović podseća da je mali krug potencijalno radikalnih islamista pod prismotrom službi.

„To naravno ne otklanja mogućnost terorističkog akta, pogotovo u slučaju napadača vukova samotnjaka. Ali radi se o racionalnoj pretnji koja je manje ili više pod kontrolom i nema potrebe da se stvara histerija.

“No iako stručnjaci iz regiona daju različite odgovore na pitanje koliko je realna pretnja IS Balkanu, jedno je sigurno – u tom regionu džihadisti pronalaze relativno veliki broj regruta. Tako se veruje da se samo sa Kosova više od 250 ljudi pridružilo islamistima, što je, mereno prema broju stanovnika, rekord van arapskih zemalja. Daleko ne zaostaje ni BiH.

Azinović je u jednoj analizi za Atlantsku inicijativu sada prvi put detaljno ispitao ko su ljudi koji odlaze u džihad:

„Mi smo za potrebe prezentacije fotografisali kuće tih mladića. To su kuće iz kojih bi čovek nastojao da pobegne bilo gde. Tim mladićima se ne nudi nikakva opipljiva alternativa koja bi ih ohrabrila da budućnost traže u matičnim sredinama. Veoma često su sa ekonomskih margina, bez škole i radnih navika.“

„Odlaze na daleka ratišta u zemlje koje ranije nisu znali da pokažu ni na geografskoj mapi, u rat koji ne razumeju i za interese koje ne shvataju. A sve verujući da zapravo ispunjavaju neku vrstu Božijeg naloga“, kaže Azinović i zaključuje: „Uglavnom su to ljudi koji inače završavaju u organizovanom kriminalu, a u ovom slučaju odlaze u ono što nazivamo 'Islamskom državom'.“

Uticaj sa Arabijskog poluostrva

Ima još jedna stvar, na koju upozorava Filip Ejdus – jugoslovenski ratovi devedesetih imali su i religioznu notu, kao i gostujuće borce, mudžahedine iz arapskih zemalja. Posle rata je ostala njihova radikalna i pogrešna interpretacija religije, koju finansijski podržavaju naftne imperije Arabijskog poluostrva. Stoga, saglasni su naši sagovornici, i izveštaje o „Islamskoj državi“ treba stavljati u kontekst. Recimo, kako napominje Azinović, reći da je pomenuti video snimljen još prošle godine. I da je dobar broj onih bradatih ljudi ornih za ubijanje „nevernika“ u međuvremenu već mrtav.

(Dojče vele)