Agencija Ujedinjenih nacija za izbelice navodi da je rekordan broj ljudi iz zemalja širom sveta raseljen zbog rata, nasilja i progona, a da broj ljudi koji su primorani da pobegnu iz svojih domova rapidno raste.

U novom izveštaju UNHCR navodi da je na kraju 2014. bilo gotovo 60 miliona nasilno raseljenih lica, oko osam miliona više nego prethodne godine i oko 20 miliona više nego pre jedne decenije. Povećanje od 2013. je najveće ikada zabeleno tokom jedne godine.

Veliki egzodus ljudi počeo je 2011, kada je izbio građanski rat u Siriji; ali u proteklih pet godina, oružani konflikti i progon su takođe doveli do bekstva ljudi iz svojih domova u Africi, Aziji i Evropi. Prošle godine 42.500 ljudi dnevno je zbog neke vrste nasilja odlazilo napuštalo svoje kuće.

“Svet je postao haotičan i ako ljudi misle da humanitarne organizacije mogu da očiste taj haos - greše. Nemamo kapacitet da vratimo stvari u normalu”, kaže Antonio Gutereš, visoki komesar UNHCR.

Jedna od 122 osobe je sada, ili izbeglica, ili raseljeno lice ili traži azil. Ovaj izveštaj je odraz stanja u kojem se svet nalazi danas, kaže visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice.

“Vreme je da međunarodna zajednica preuzme svoje odgovornosti ne samo prema ljudima, već i odogovornost da spreči haos ili donese rešenja za konflikte koji uzrokuju toliko mnogo patnji”.

Sirija je trenutno najveći izvor raseljenih ljudi i izbeglica, posle čega slede Avganistan i Somalija. Sirijski sused Turska je postala zemlja koja je primila najveći broj izbeglica na svetu. Grčka i Italija su preplavljene izbeglicama koje žele da se nasele u Evropi.

Evropski funkcioneri ne mogu da se dogovore kako da podele teret.

“Italija i Nemačka se svakako slažu da moramo da ravnopravnije rasporedimo teret u Evropi. Mi smatramo da su najbolji način za to uvođenje obaveznih kvota za zemlje članice Evropske unije”, kaže Frank Valter Štajnmajer, ministar inostranih poslova Nemačke.

Nekoliko članica nisu pristale na tu ideju i Mađarska je najavila planove da zatvori svoju granicu prema Srbiji. Mnoge izbeglice koriste takozvanu balkansku rutu da stignu do Mađarske na putu ka Nemačkoj i Švedskoj.

“Govorimo o 175 kilometara dugoj granici, čije fizičko zatvaranje može da se obavi ogradom visokom četiri metra”.
U jugoistočnoj Aziji, potez da se blokiraju kopnene izbegličke rute iz Burme u Tajland doveo je do humanitarne krize u Andamanskom moru, jer su hiljade izbelica prešle na pomorske rute.