ANALITIČARI: Bliži se trenutak istine za Ukrajinu - mir ili totalni rat

Direktor ruskog Departmana za Ukrajinu i Krim Vladimir Žarihin i direktor ukrajinskog Instituta za globalnu strategiju Vadim Karasjov su u Beogradu učestvovali na skupu Uloga OEBS-a u rešavanju sukoba u Ukrajini

To su u razgovoru za agenciju Beta ocenili direktor ruskog Departmana za Ukrajinu i Krim Vladimir Žarihin i direktor ukrajinskog Instituta za globalnu strategiju Vadim Karasjov koji su u Beogradu učestvovali na skupu "Uloga OEBS-a u rešavanju sukoba u Ukrajini". Iako složni da su mirovni pregovori u krizi, Žarihin smatra da je sporazum iz Minska doveden u pitanje pošto Kijev nije zadovoljan njime, dok Karasjov kaže da je problem što je Rusija "i učesnik i posrednik u pregovorima".

"Rusija ne priznaje svoje učešće u tom sukobu i zasad ne namerava da povuče svoju vojnu tehniku i svoje vojnike s tih (separatističkih) teritorija", rekao je Karasjov. Žarihin, međutim, navodi da je nerealan zahtev Kijeva da Rusija objavi da je jedna od strana učesnica u sukobu. "Rusija to nikada neće učiniti", rekao je moskovski analitičara koji se smatra bliskim Kremlju.

Prema njegovim rečima, u pregovorima "dolazi trenutak istine" - ili treba poštovati i sprovesti sporazum Minsk dva ili ga se treba odreći. "Ukrajinska strana nije zadovoljna sadržajem Minska dva. Ili ne želi da poštuje tačke tog sporazuma ili želi da to realizuje na svoj način, svojim redosledom, ali će to onda da dovede do drugih rezultata. Zato sudbina tog sporazuma visi o koncu", rekao je Žarihin.

Karasjov je ocenio da rešenje sukoba može biti samo političko, ali da će ponašanje Rusije biti ključno u tim naporima. "Ako Rusija povuče i izvede svoju vojsku, svoju vojnu tehniku, onda možemo da pričamo o izborima, da se tamo održe izbori na bazi ukrajinskog zakonodavstva, a zatim da se razmotri pitanje specijalnog statusa tih teritorija u okviru Ukrajine. Ako ne grešim, kada je postojala Jugoslavija, postojale su republike i pokrajine Vojvodina i Kosovo. Znači moći će i po tom uzoru da se pronađe neka varijanta", rekao je Karasjov.

S druge strane, Žarihin ocenjuje da je rešenje krize da Ukrajina mora da ostane neutralna, odnosno da se "nalazi tamo gde se i sada nalazi, između Rusije i Evrope", ali da se predstavnicima Ukranjine to ne sviđa i da čine sve kako bi to promenili. "Ako zaboravimo malo na mehanizme koji su propisani u Minsku dva, s moje tačke gledanja, u osnovi tog sporazuma postoji kompromis između Rusije i Evropske unije. EU se odriče da potpuno privuče na svoju stranu Ukrajinu, a Rusija sa svoje strane prestaje s pokušajima da uključi Ukrajinu u Evroazijsku uniju. Oni su se na kraju sporazumeli oko toga o čemu su odavno upozoravali, između ostalih i ja, i ruski i ukrajinski politikolozi. Stavovi stanovnika Ukrajine na zapadu i na istoku toliko se razlikuju da bi privlačenje Ukrajine na jednu stranu, ili na Istok ili na Zapad, svakako dovelo do njenog cepanja", rekao je Žarihin.

Na pitanje agencije Beta da li to znači da bi garancija integriteta Ukrajine na neki način bila odredba o neutalnosti u ustavu, moskovski politikolog je rekao da to ne mora da bude zapisano u ustavu. "Dovoljno je učiniti da Ukrajina prestane da bude zemlja iz koje stalno stiže pretnja Rusiji. Danas među evropskim članicama NATO preovlađuje mišljenje da Ukrajina ne treba da postane članica te organizacije. S druge strane, postoje presedani kada SAD na osnovu bilateralnih sporazuma otvaraju svoje baze u zemljama koje nisu članice NATO, na primer, na Kosovu, Južnoj Koreji, Saudijskoj Arabiji", rekao je Žarihin.

Karasjov kaže da su Moskva i Kijev saglasni da narodnim republikama Donjeck i Lugansk (DNR i LNR) treba dati specijalna prava, ali da je razlika u tome ko će da kontroliše te regione. On naglašava da Ukrajina želi da izbegne bosanski scenario prema Dejtonskom sporazumu. "Formalno, te dve republike mogu da ostanu u sastavu Ukrajine, ali će de fakto biti pod kontrolom Moskve. Ali, ekonomski Kijev će morati da obnavlja te dve republike. Ukrajina ne želi takav scenario. Kijev ne želi ni scenario po kojem bi Rusija htela da u Ukrajini radi po uzoru na Bosnu i dejtonski scenaro", rekao je Karasjov.

Ukrajinski analitičar ; ocenjuje da Donjecku i Lugansku treba dati veća prava nego drugim ukrajinskim regionima, ali da treba da se izbegne opasnost konfederalizacije Ukrajine. "Da bi se to ostvarilo Ukrajina mora da povrati svoj realan uticaj u te dve republike i uspostavi kontrolu nad ukrajinsko-ruskom granicom u dužini od 400 kilometara u tim regionima", rekao je Karasjov.

Moskva, navodi Karasjov, formalno može da prepusti kontrolu granice regionima Donjeck i Lugansk koji se faktički nalaze pod njenom kontrolom. On je dodao da se Rusija nikada neće povući s tih teritorija dok ne dobije garancije političke kontrole u Donejcklu i Lugansku, što prema njegovoj oceni, znači i da nema skorog rešenja sukoba. U radu minske grupe u pregovorima, po oceni Karasjova, zasad nema "opipljivih rezultata" na šta ukazuje i ostavka Taljavini koja je godinu dana vodila te pregovore.

"Ona je jako iskusan diplomata i da je videla perspektivu nekog bliskog rešenje ove krize, ona bi ostala i dalje u pregovorima. Ona bi onda bila učesnik diplomatskog uspeha. Ali pošto vidi da su pregovori došli u ćorsokak i da je realizacija minskog sporazuma u ćorsokaku, ona je rešila da podnese ostavku", rekao je ukrajinski analitičar.

Sličnog je mišljenja i Žarihin koji kaže da ostavka pregovarača OEBS-a "svakako pokazuje da postoji kriza". "Taljavini je poznata kao vrlo čvrst ; i uporan pregovarač. Tako se pokazala i u drugim pregovorima u kojima je učestvovala. I ako su i njoj popustili živci u pregovorima, onda za to stvarno postoji osnov", rekao je ruski analitičar.