KAO U FILMU: Pobegli su 11.000 kilometara od Putina, ali on ih je svejedno našao!

Svo troje optuženi su za posedovanje lažnih dokumenata, a mogu biti izručeni Rusiji, gde su traženi zbog navodnog privrednog kriminala, uključujući prevaru, krađu i namerno bankrotiranje - optužbe za koje tvrde da su politički motivisane i neistinite.

Suprotno ruskim medijima u kojima su portretisani kao pljačkaški koji su pobegli puni para, Bitkovi insistiraju da jedanostavno nisu imali sreće i da su žrtve uspešnog zajedničkog delovanja ruskih agenata, organizovanog kriminala i suparničkih finansijskih interesa koji se urote kako bi uhvatili uspešne poslovne ljude i izveli ih pred korumpirano sudstvo.

Ruska priča o uspehu

Igor i Irina trenutno su u bolnici pod 24-satnim policijskim nadzorom. Igor se razboleo tokom zatočenja, a Irina je uz Anastasiju koja je doživela nervni slom ubrzo nakon hapšenja, jer su joj uskraćeni lekovi koje pije zbog bipolarnog poremećaja, koji joj je dijagnostifikovan kratko pre nego što su se Bitkovi odlučili na beg pre skoro 10 godina.

A sve je počelo 1993. godine kad su se Igor i Irina ubacili u drvnu industriju nakon što su kupili kompaniju u Novodvinsku. Bilo je to razdoblje kad je zemlji nedostajalo prirodnih resursa, te su mnogi bivši sovjetski giganti bankrotirali zbog lošeg vođstva. Uspešni su mogli da postanu jedino mladi kapitalisti koji su pratili zapadne trendove, te su bili spremni da kupe fabrike i modernizuju ih, poput Bitkovih.

Do 1996. vredeli su oko 100 miliona dolara, te su počeli ubrzano da se šire. Preselili su se u Sankt-Peterburg i povećali kompaniju i proizvodnju novoosnovane kompanije. Kupili su i jednu od najstarijih fabrika papira i celuloze u Rusiji u Kammenogorsku, blizu rusko-finske granice i ambiciozno marširali dalje.

Do 2003. godine fabrika u Kammenogorsku bila je najveći proizvođač školskih udžbenika, s tim da su 1999. Bitkovi kupili i drugu veliku fabriku u Kaliningradu, zbog koje su trebali veliki kredit koji su digli u Sberbanci, najvećoj ruskoj finansijskoj instituciji, i to u vrednosti od 450 miliona evra. Kako bi uspeli da otplate ovaj kredit, bili su prisiljeni da uzmu još nekoliko, s tim da su najveći bili kod Gazprombanke i VTB-a, koje su takođe pod kontrolom vlasti. Sve vreme nisu kasnili s otplatama niti su imali ikakvih problema s kreditima.

2003. godine stvari su počele da se menjaju kad su Bitkove počeli da pritiskaju vladini službenici da učetcuju u prevarama na izborima, u ime političke stranke Ujedinjena Rusija. Morali su da uplate novac njihovim kanididatima bez pogovora, ali i reći svojim radnicima za koga moraju da glasaju te im organizuju besplatan prevoz na birališta.
2005. Irini su pristupili političari koji su počeli da je vrbuju, sve dok je 2007. nisu poželeli da je imenuju vodećom predstavnicom Ujedinjene Rusije u Kaliningradu. Irina je to odbila jer su u to vreme ona i Igor već bili naveliko zgroženi Putinovom politikom, pa su potajno pomagali tadašnjoj ruskoj opoziciji.

Otmica ćerke nagovestila je početak kraja

Tad je kidnapovana 16-godišnja Anastasia. Nakon isplate otkupnine od 200.000 dolara, tri dana posle, Anastasia je vraćena kući. Ali bila je silovana i traumatizovana.
Roditelji su ubrzo saznali da je njihova ćerka bila drogirana (zbog toga se nije sećala događaja prethodnih dana), pa je obolela od anoreksije i osamila se. Inače je bila vernica, ali sad je odbijala da ide u crkvu, pa joj je na kraju dijagnostifikovan bipolarni poremećaj.
Policajci su Igoru i Irini rekli da je Anastasiju otela banda specijalizovana na industrijsku špijunažu, poznata po visokim ucenama. Navodno je banda sarađivala s tajnim službama i ne bi nikad otela ćerku bogatih biznismena bez zelenog svetla od strane obaveštajaca.

Nakon ovih saznanja, Bitkovi su odlučili da napuiste Rusiju. Odveli su Anastasiju prvo u Tibet, jer je tamo oduvek želela da ode, pa u zdravstvenu kliniku u Izrael, gde su joj stručnjaci pomogli da se oporavi od preživljene traume. Tamo su ostali do 2007. godine, nakon čega su se preslili u Veliku Britaniju gde je Anastasija krenula u školu i odakle se nikad nije vratila u Rusiju.

U međuvremenu, Bitkovi su se povremeno vraćali kući zbog poslova, iako stanje nije krenulo na bolje. 2008. godine, primili su upozorenje da bi uskoro mogli da budu uhapšeni zbog privrednog kriminala, da bi mesec dana kasnije dobili naglo upozorenje od banki da moraju da vrate novac u roku 48 sati. Do tad su isplatili 70 odsto kredita, no nije bilo šanse da skupe oko 100 miliona u tako kratkom roku, pa su shvatili da moraju zauvek da napuste Rusiju.
Jedva su pobegli iz zemlje, ostavljajući sve za sobom. Kažu da su preko noći ostali bez svega, te da nisu imali vremena čak ni da pokupe svoje foto albume.

Novi početak u Srednjoj Americi

U leto 2008. godine primili su poruku da se vrate u Rusiju i plate 10 miliona evra i sve će im biti oprošteno. Budući da im se baš i nije svidela ova ponuda, pobegli su u Gvatemalu, gde je kancelarije imala advokatska firma s kojom su u to vreme sarađivali, a koja im je dala do znanja da im tamo nije potrebna viza.

Promenili su identitete (Igor čak dva puta), pa su postali Leonid Zaharenko i Maria Irina Rodrigez Germanis. Bili su srećni, naučili španski i kupili kuću. Igor je predavao matematiku, a Irina likovno, pa su ubrzo dobili sina kog su nazvali Vladimir.

U ruskim medijima se 2009. godine proširila vest o njihovim 'zločinima', i počela je da se šir potraga za njima.
2010. u Gvatemali im se pridružila i Anastasija koja nije želela da preuzme novi identitet, ali ofarbala je kosu i bila na plastičnim operacijama, pa su roditelji smatrali da nimalo ne liči na 16-godišnjakinju koja je nekoliko godina ranije napustila Rusiju.

Anastasia je počela da se bavi manekenstvom pod imenom Anastasia Aven, i bila je toliko uspešna da je uskoro počelo snimanje rijaliti emisije s njom u glavnoj ulozi. Igor i Irina kažu da nikom od njih nije u krvi da žive u seni, a budući da su imali nove pasoše i identitete s kojima su putovali duž sveta, nisu se brinuli da bi mogli da imaju problema.
U međuvremenu su ostali bez svega u Rusiji - kuće, automobila, kompanije. Sve im je oduzeto, nije im ostao ni porodični foto album.

Tvrde kako su u leto 2008. dobili poruku od dva muškarca koji su rekli da ih šalje Vladimir Putin. Navodno su im ponudili da plate 10 miliona evra, vrate se u Rusiju i sve će im biti oprošteno, ali ta im ponuda nije bila prihvatljiva.
Nažalost, očigledno su bili preležerni, jer su ih uskoro locirali pravnici jedne od banaka kojoj su dugovali novac i koji su obavestili lokalne vlasti da trebaju da ih uhapse budući da imaju lažne identitete. Sin Vladimir nije s njima u zatvoru, jer je rođen u Gvatemali, a porodica strahuje da ga više nikada neće videti.

(thedailybeast.com)