Na samitu posvećenom raspodeli emigranata, lideri EU su se otvoreno svađali, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nije krio frustraciju neuspehom

Lideri EU su se prvog dana samita 25. juna svađali oko raspodele migranata. U takvoj atmosferi propao je pokušaj predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da nametne kvote za prihvat potencijalnih azilanata iz Italije i Grčke u koje migranti masovno stižu brodovima i koje ne mogu više da se nose s tim teretom.

Evropska komisija želi da nametne zemljama članicama da preuzmu 40.000 migranata iz Sirije i Eritreje u znak solidarnosti sa ovim zemljama, i predložila je i kriterijume za raspodelu.

Međutim, o ovome ne postoji saglasnost evropskih zemalja i u nacrtima zaključaka samita nisu predviđene kvote. U EU je od početka godine preko Mediterana i Turske ilegalno ušlo više od 100.000 ljudi, prma podacima evropske agencije Fronteks.

Italijanski premijer Mateo Renci nije krio gnev zbog isuviše labavog dogovora, koji po njemu znači da suštinski nedostaje solidarnost i da rezultata neće biti. Renci je 25. juna uveče imao izliv besa pred svojim kolegama drugih zemalja i posebno ih je kritikovao da ne mogu da se dogovore o načinu raspodele migranata koji su preplavili Italiju.

Gnev Rencija izazvao je neuspeh da se nametnu obavezujuće kvote za raspodelu dela migranata koji su preplavili Grčku i Italiju u druge članice EU.

„Ukoliko nema dogovora o broju od 40.000 (azilanata koji bi trebalo da budu poseljeni po zemljama) niste dostojni da se nazivate Evropom“, rekao je on.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk potvrdio je da nema saglasnosti među članicama za uvođenje kvota, i podržao je zamisao raspodele na dobrovoljnoj osnovi, ali je i rekao da to može da uspe jedino ako zemlje do kraja jula preuzmu „kredibilne i značajne“ obaveze. Renci se ovome suprotstavio.

Više od 60.000 je ušlo u Italiju nakon opasnog prelaska Mediteana. Italijanski lider je posebno kritikovao istočnoevropske zemlje koje su bile otvoreno protiv sistema kvote. On je već početkom juna upozorio da za slučaj da ne bude solidarnosti Italija ima spreman plan B koji će „prvo pogoditi Evropu“. Zapretio je da će pustiti migrante i tražioce azila koji dolaze na teritoriju Italije da pređu kod suseda.

Kako prenosi briselski EurAktiv, litvanska prremijerka Dalija Gribauskaite uzvratila je oštro rekavši da je Rencijevi problemi ni najmanje ne zanimaju.

Sa druge strane, neke zemlje smatraju da se odgovornost mora podeliti i da svi treba da preuzmu svoj deo odgovornosti. Takvu poruku preneo je belgijski premijer Šarl Mišel.

Kako su medijima preneli zvaničnici EU rasprava o migrantima je bila toliko napeta da je predsednik Evropskog saveta u jednom trenutku dao reč britanskom premijeru Dejvidu Kameronu da najavi planove za referendum o članstvu u EU. Taj prekid je omogućio da se diskusija o migrantima nastavi na mirniji način.

Jasan znak podela je što je između kraja rasprave i konferencije za novinare prošlo dva sata. Lideri EU navodno nisu mogli da se dogovore o formulaciji zaključaka, pa zbog toga oni nisu odmah i objavljeni.

Kako navode izvori EurAktiva, u zaključcima se navodi da će Savet brzo usvojiti odluku o uspostavljanju privremenog vanrednog mehanizma za prihvat migranata, i da će se zemlje članice do kraja jula konsenzusom dogovoriti o distribuciji osoba. Reč „konsenzusom“ je bila sporna jer se po osnivačkim ugovorima EU o pitanjima imigracije odluke donose većinom, pa neki smatraju da bi se onda ovim tekstom zamenio ugovor, što bi bio opasan presedan.

ibeglice-ap-2012.jpg
Foto: AP

Kako prenosi briselski EurAktiv, lideri EU su se otvoreno svađali, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izašao je sa sastanka vidno umoran, i nije krio frustraciju, obraćajući se novinarima u 3 sata posle ponoći.

Nerešiv problem ili sebičluk

Na blogu levičarskog Liberasiona ocenjuje se da je nedostatak volje za obavezujućim kvotama „nacionalni egoizam koji je teško razumeti“.

Ocenjeno je da je predlog Komisije u najmanju ruku ograničen, jer se odnosi samo na tražioce azila, a ne na ekonomske migrante, i to samo na osobe koje dolaze iz Sirije i Eritreje, što čini 40.000 osoba, 26.000 iz Italije i 14.000 iz Grčke.

Reč je o malom delu migranata, budući da ih je u EU u 2014. došlo 219.000. Pored toga, ističe se da se zemlje ne obavezuju da će azil i odobriti. Ovakve odluke su u nadležnosti nacilnalnih organa. Zemlje se obavezuju samo da će azilante primiti i proučiti određeni broj zahteva, kako sav teret ne bi pao na dve zemlje.

Konkretno, u Grčkoj i Italiji bi bila početna procena, kako bi se isključili oni koji su jasno ekonomski migranti.

(EurActiv.com)