Dodao da je agresija na Srbiju bila povod da se on lično radikalizuje

OSLO - Anders Bering Brejvik, desničarski ekstremista kome se u Oslu sudi za ubistvo 77 osoba u Norveškoj prošlog jula, rekao je danas da se 2001. godine u Liberiji sastao sa "militantnim nacionalistom" iz Srbije. Norveški i francuski mediji špekulišu da je reč o Miloradu Ulemeku Legiji.

Francuski list Nuvel opservater preneo je danas, citirajući tvitovane poruke novinara koji prati suđenje u Oslu, da je norveška štampa nagovestila da bi "Brejvikov Srbin" mogao da bude Ulemek. Taj list piše i da je Brejvik na suđenju izjavio i da je organizacija "Vitezovi templari", čiji tvrdi da je član, osnovana posle vazdušne kampanje NATO protiv Srbije.- Za mene kao nacionalistu, bombardovanje Srbije bila je kap koji je prelila čašu - rekao je Brejvik i dodao da je agresija na Srbiju bila povod da se on lično radikalizuje.
- Srbi koji su se borili i umrli tokom bombardovanje 1999. imaju krstaški mentalitet koji sam je delom usvojio - izjavio je Brejvik. On je, inače, u svom manifestu, agresiju na Srbiju 1999. godine nazvao sramotom za države EU i da su, kako je rekao, bombardovali srpsku braću koja su se borila za hrišćane na Kosovu.

Međutim, Brejvik (33) je danas u sudu rekao da je 2001. godine otišao u Liberiju da bi se tamo sastao sa "srpskim militantnim nacionalistom", kojeg nije imenovao, jer "ne želi da on bude uhapšen".Norveški ekstremista je izjavio da je taj Srbin bio "krivično gonjen" zbog "ratnih zločina", zato što je - kako on to vidi - "branio svoju zemlju od muslimana".

Norveška televizija je još početkom godine objavila da policija u Norveškoj istražuje moguću vezu između Brejvika i Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta "Crvenih beretki", koji je osuđen na maksimalnu kaznu zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Ta televizija navela je, pozivajući se na policijske izvore, da su predmet istrage kontakti koje su Brejvik i Ulemek mogli da imaju početkom 2002. godine u Liberiji "Srpski ratni heroj koji je u borbama ubio brojne muslimane pokušavao je da zaradi novac na krvavim dijamantima u ratom rastrzanoj zemlji zapadne Afrike", navodno je rekao Brejvik.

Juče, norveška televizija prenela je i izjavu Ulemekovog advokata Aleksandra Zorića, koji je demantovao da njegov klijent poznaje Brejvika: "Kada je Ulemek prvi put čuo za te tvrdnje, samo se nasmejao. On nikada nije čuo za Vitezove templare." Trećeg dana suđenja u Oslu, Brejvika tužilaštvo ispituje o kontaktima sa drugim nacionalistima, u pokušaju da dokaže da organizacija "Vitezovi templari" o kojoj govori uopšte ne postoji, ali on nije mnogo sarađivao i upozorio ih je da ga ne ismevaju. Norveški ekstremista je, ipak, rekao da se u Londonu sastao sa još tri osobe, nacionalističkim militantima, kojima je rekao za Srbina sa kojim se prethodno sastao u Liberiji i sa kojima je 2002. godine osnovao krajnje desničarsku organizaciju.

Norveška policija nikada nije uspela da dokaže da ta mreža zaista postoji i sumnja da je sastanak u Londonu uopšte održan, iako Brejvik tvrdi da "ne izmišlja". U manifestu na 1.500 strana koji je objavio na dan masakra, 22. jula prošle godine, Brejvik tvrdi da postoji devet osnivačkih članova organizacije "Vitezovi templari", od kojih "jedan Francuz, dva Engleza, jedan Nemac, jedan Holanđanin, jedan Grk, Jedan Rus i jedan Srbin", kako prenosi francuski list.

Međutim, sudija je potom navela informacije iz ranijih policijskih izveštaja, prema kojima je ekstremista rekao da je organizacija imala 12 članova, ali je Brejvik pokušao da se odbrani time da je tu brojku naveo "po sećanju". Brejvik je opisao članove ekstremističke organizacije kao osobe "visokog integriteta", spremne da "brane svoju zemlju".
Prijatelji i rođaci žrtava Brejvikovog masakra u Oslu i na ostrvu Utoja izrazili su zaprepašćenje što je njemu dozvoljeno da se juče pred sudom, tokom dužeg izlaganja nego što je predviđeno, diči svojim dvostrukim terorističkim napadom kao "spektakularnim podvigom". Advokat porodica žrtava je upozorio da Brejvik možda pokušava da "postavi" političku platformu na ovom suđenju i da mu se ne sme dati toliko vremena za izlaganje, preneo je britanski list Indipendent.

Očekuje se da će suđenje trajati deset nedelja, a jedno od glavnih pitanja je Brejvikovo mentalno stanje. Ukoliko sud prihvati nalaze stručnjaka da je mentalno sposoban da krivično odgovara, preti mu zatvorska kazna u trajanju od 21 godine, koja može da bude produžena tako da iza rešetaka provede čitav život.