Reč je o planu kojim bi se predupredilo moguće širenje grčke krize, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju

U očekivanju da Evropska centralna banka (ECB) nastavi da Grčku snabdeva svežim novcem, dok stižu izjave čelnika država evrozone da Grčka neće izaći iz zone evra i pozivi da se naknadno pregovara s Atinom, procurio je i dosad dobro čuvan plan da se tzv "Operacijom Albanija" predupredi moguće širenje grčke krize, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju.

To je pažljivo pripremljeni plan za slučaj da Grčka mora da napusti evrozonu, što zasad odbacuju francuski premijer Manuel Vals i još neki zvaničnici država i institucija evrozone.

A ključno je da se i Rumuniji, Bugarskoj, Kipru i Makedoniji, u slučaju izlaska Grčke iz evrozone, pomogne da se izbore s možda nepremostivim finansijskim problemima, imajući u vidu da su filijale grčkih banaka važan sastavni deo njihovih finansijskih sistema i tržišta.

Evropska unija bi, prema ovom rezervnom planu, bila sklona da se krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama, bio bi zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata.

To za sada niko ne želi, jer bi "širenje zaraze" moglo potom pogoditi i dalje ranjive zemlje kao što su Portugal, pa i Španija. Ali ako bi ECB prekinula dostavu "svežeg novca" grčkoj centralnoj banci, moguće je da bi ta banka automatski obustavila mogućnost da se kod nje novcem snabdevaju komercijalne banke.

Svi očekuju da se to ne desi, ali je tim stručnjaka Evropske komisije ECB ipak, slično "Operaciji Hrvatska" 2012, koja tad srećom nije morala da se primeni, sad pripremio "Operaciju Albanija" s glavnim ciljem da se spreče strah i nekontrolisana kretanja tržišta i berzi, kao u nekim ranijim situacijama na početku krize u evrozoni.

Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija država evrozone, čelnike Evropske centralne banke i Evropske komisije, saopštio je da je "Evropa spremna da pomogne Grčkoj da održi finansijski sistem", iako će u vezi sa dogovorom poverilaca grčkog duga i Atine u nedelju biti održan referendum u Grčkoj.

Evropska centralna banka tu sad ima ključnu ulogu i, pored ostalih, francuski premijer Vals je rekao da je ubeđen da će ta banka EU nastaviti da dodatnim sredstvima pomaže grčku centralnu banku, a time i komercijalne banke iz kojih su povučene milijarde evra uloga.

Predsednik ECB Mario Dragi je izjavio da će "učiniti sve što treba", a posebno nastaviti otkup državnih dugova članica evrozone, da se spreče napadi finansijskih špekulanata, što je bilo pogubno u prvim fazama krize u evrozoni, naročito 2010-godine, a što je prevaziđeno stvaranjem, pored ostalog, velikog fonda i mehanizma za sprečavanje špekulantskih udara.

Italijanski ministar finansija Karlo Padoan je izjavio da Grčka neće napustiti evro, a potpredsednik Evropske komisije, zadužen za evro, Valdis Dombrovskih, jasno je stavio do znanja da "Grčka ostaje deo evrozone, dok je Evrogrupa odlučna da zajamči finansijsku stabilnost i ojača evrozonu".