Pravila za istupanje iz zone evra ne postoje, jer takva mogućnost nije ni predviđena. To međutim ne znači da napuštanje evra za sobom povlači i izlazak iz EU, navode stručnjaci holandskog Instituta Monteskje i Francuskog instituta za međunarodne odnose

Pitanje odnosa članstva u EU i zoni evra pokretano je do sada nekoliko puta zbog finansijske krize zemalja članica, ali do sada nijedna zemlja nije bila toliko blizu takvog scenarija kao Grčka, koja će ukoliko ne bude dogovora u poslednji čas 30. juna tehnički biti u bankrotu.

Usvajanje zajedničke valute nije neopozivo, kako je u januaru protumačila jedna portparolka Evropske komisije, rekao je za francuski Figaro predstavnik Francuskog instituta za međunarodne odnose u Briselu Vivijen Pertizo.

„Ono što je neopozivo, i što je precizirano članom 140 paragraf 3 Lisabonskog sporazuma, je stopa po kojoj evro zamenjuje valutu konkretne zemlje članice. Komisija je zaoštrila čitanje sporazuma“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, tumačenje prema kojem izlazak iz zone evra povlači i napuštanje EU takođe nije tačno, jer sa čisto pravne tačke gledišta članstvo u zoni evra i EU nisu povezani.

Saradnica Instituta Monteskje Thu Ngujen ocenila je da, budući da nema odredbi u osnivačkim ugovorima EU, „čini se da zemlja članica koja želi da napusti zonu evra ima dve mogućnosti: da napusti EU i ponovo pristupi; ili kroz izmenu ugovora“.

Ona je na blogu Univerziteta u Mastrihtu navela da bi nakon istupanja zemlja mogla da zahteva ponovo učlanjenje u EU, i onda ili dobije izuzeće od obaveze da prihvati evro, ili tu obavezu izbegava time što ne ispunjava kriterijume u pogledu javnih finansija.

Druga mogućnost je da se menja osnivački sporazum EU i da se uvede pravo za izlazak iz zone evra, navodi se u tekstu, uz podsećanje da trenutno samo Danska i Velika Britanija imaju izuzeće koje im omogućava da ne usvoje evro.

„Ukoliko se davanje opšteg prava (na istupanje iz zone evra) smatra nepoželjnim, zemlje članice bi mogle da odluče da dodaju protokol postojećim sporazumima koji se odnose samo na Grčku, i time joj daju slično izuzeće kakvo imaju Velika Britanija i Danska“, navodi Thu Ngujen.

drahma.jpg
Thinkstock 

Takav postupak bi dugo trajao i bio komplikovan jer predviđa pregovore sa zemljama članicama i ratifikaciju. Grčka bi morala da menja kod zemlje za novu valutu Postavlja se i pitanje postupka prelaska na drugu valutu, koji je dosta složen jer iziskuje tehničke detalje, konverziju finansijskih ugovora poput opcija, ali i suočavanje sa posledicama poput pokušaja ilegalnog iznošenja novca iz zemlje.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, prvi korak je kod valute kako bi se ona dientifikovala na kompjuterima za trgovinu i plaćanja, a te kodove izdaje Međunarodna organizacija za standardizaciju u Švajcarskoj. Grčka, kako se navodi, ne bi mogla da zadrži stari kod GRD koji je imala za drahmu, jer ima jpš neizvršenih plaćanja pod tom šifrom.

Pitanje finansijskh ugovora sa realizacijom u budućnosti je mnogo osetljivije, i tu bi trebalo doneti i neke propise, što je zahtevan proces. Fajnenšel tajms procenjuje da bi nova grčka valuta verovatno bila vrednosti oko polovine evra, da bi se dobilo na konkurentnosti, nametnula bi se kombinacijom kontrole kapitala i valutnih intervencija, a likvidnost bi se verovatno osigurala emitovanjem obveznica.

Ovo bi, kako se navodi trajalo mesecima, a bili bi mogući problemi u bankarskom sistemu, bankrotstva, kao i pokušaju da se novac ilegalno iznese iz zemlje. Izlazak jedne zemlje iz zone evra bila bi i veoma loša politička poruka u smislu jedinstva i čvrstine evro zone, a to bi uticalo i na poverenj investitora prema drugim članicama te zone, pogotovo onima podložnijim finansijskim teškoćama.

Tako nešto se već beleži, sa porastom stopa za zaduživanje Španiji i Italiji, a i berze su u padu širom sveta.

(EurAktiv.rs)