U slučaju odlaska Atine iz evrozone, biće zaoštrena postojeća podela Evropske unije na bogate i siromašne države
RASKOL U EU: Zbog Grka se Evropa cepa na sever i jug Autor: AP

ATINA - Prekid pregovora Grčke s međunarodnim kreditorima i zatvaranje banaka u toj zemlji doveli su do kraha berze kakav nije viđen od 2011, a ceo svet u panici čeka da vidi da li će nakon referenduma 5. jula Grčka ostati u evrozoni ili ne.
- Ako propadne evro, propada i Evropa. Ako je izgubljena sposobnost za pronalaženje kompromisa, izgubljena je i Evropa - poručila je juče Angela Merkel, nemačka kancelarka.

Samoubistvo iz straha

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker juče je u Briselu pozvao Grke da na referendumu glasaju za predlog EU i MMF o rešenju grčke krize i rekao da bi „ne“ značilo da Grčka izlazi iz zone evra.
- Grci ne treba da počine samoubistvo jer se plaše umiranja. Predlog kreditora nije glupi paket mera štednje. Paket ne bi doneo rezanje plata i penzija, već bi doprineo većoj jednakosti. Posle svih preduzetih napora osećam se izdano - izjavio je Junker.
aleksis-cipras-grcka-eu-evropa-evrozona-evro-raskol.jpg
AP 


Mogućnost da Grčka napusti evrozonu ponovo je pokrenula priče o podeli Evropske unije na bogati sever i siromašni jug.
- Zajednička valuta razdvojila je bogatije članice EU od siromašnih. Evro je trebalo da donese približavanje, a u stvari je doneo udaljavanje. Politička sila dve Evrope je podrivačka i zbog nje bi mogla da se raspadne Evropa - upozorio je milijarder Džordž Soros još pre nekoliko godina.

Njegova predviđanja se, izgleda, ostvaruju, jer se pod pritiskom najnovijih problema ta podela zaista produbila, i to tvrde i mnogi analitičari.
- Unija 28 zemalja polako puca, i to pod težinom ne jedne već nekoliko velikih kriza. Grčki referendum bi mogao dovesti do odlaska te zemlje iz evrozone. Britanija se kreće ka sopstvenom referendumu. I sve to u trenutku kada nebrojeno mnogo migranata hrli ka Evropi. Lider Ukipa Najdžel Faraž tvrdi da je ovo početak kraja EU - siromašniji jug će se izdvojiti od bogatijeg severa i sve će početi da se raspada: „Govorilo se da će evru biti potrebno 10 godina da uništi sam sebe i to se sada događa“ - piše Tobi Helm za Gardijan.


Početak haosa

Lari Eliot iz istog lista još je veći pesimista i trenutnu krizu u Grčkoj poredi sa Sarajevskim atentatom 1914.
- Pre 101 godinu na ulicama Sarajeva ubijen je austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Taj događaj na početku nije privukao veliku pažnju, ali samo šest nedelja kasnije Evropa je bila u ratu. Odluka Ciprasa da održi referendum ima, kako se kaže, veliki potencijal da postane novi „sarajevski momenat“ - piše Eliot za Gardijan.

I direktor Stratforda Džordž Fridman za Kurir je rekao da je EU pred izazovima.
- Mislim da EU više ne postoji ako uzmemo u obzir to kako je ta zajednica funkcionisala 2005. Ona je sad kolekcija individualnih nacija s veoma različitim interesima. Posebno su dramatične razlike između Nemačke i Austrije i država južne i istočne Evrope. Prve nastoje da izdaju naređenja inspirisana njihovim interesima, dok druge trpe ekonomsku i socijalnu krizu pod tim naređenjima - rekao je on.

Problemi
BANKE STALE, PENZIONERI NA LEDU

U Grčkoj su od juče zatvorene banke i berza, uz dnevni limit od 60 evra prilikom podizanja novca s bankomata. Uprkos kontrolama kapitala, penzioneri su juče formirali redove ispred banaka u nadi da će uspeti da podignu penzije, čija je isplata bila predviđena za ponedeljak. Zamenik ministra državne uprave Terens Kvik izjavio je da će za penzionere biti doneti posebni propisi, koji će im omogućiti pristup novcu.

Haos
RAFOVI PRAZNI, OSTALO MI SAMO PET EVRA

Život bez banaka i bankomata teško je pao Grcima, koji su se suočili s prizorima potpuno praznih rafova u prodavnicama. Podjednako su prazni i džepovi građana.
- I dalje se nadam da je sve ovo samo ružan san iz kog ću se uskoro probuditi - kaže stanovnica Atine Evgenija Gekou (50).
Njen zemljak Janis Kalaizakis kaže da mu je ostalo samo pet evra u džepu i da ne zna kako će da preživi.

Podrška

HILJADE ZA „NE“ NA REFERENDUMU

Najmanje 17.000 ljudi, pretežno pristalica vladajuće stranke Sirize, okupilo se sinoć u Atini i Solunu noseći plakate s natpisom „Ne“, čime su iskazali svoje mišljenje o predlogu kreditora za dobijanje finansijske pomoći, osuđujući na taj način njihovu ucenu. Inače, grčki premijer Aleksis Cipras rekao je da, ukoliko građani ipak prihvate mere štednje, njegova vlada „neće biti ta koja će ih sprovoditi“.