Janoš i Viktorija su bivši FSB agenti koji su sanjali o životu dezertera u SAD-u, ali koji su zbog nesuglasica s FBI-jem završili živeći potpuno drugačiji život, u gradu za koji nikad nisu čuli

Rus koji se danas odaziva na ime Janoš Neuman imao je jasnu viziju kako će izgledati njegov život kad pređe prag američke ambasade na Karibima, koje je odabrao kao mesto bega od bivših poslodavaca.

Neuman je trebao CIA detaljno da obaveštava o tome kako je proveo godine kao ruski obaveštajac, i zatim o tome kako je za moskovsku banku učestvovao u pranju novca. On je samostalno trebao da razotkrije veze između ruske obaveštajne agencije, FSB-a, i organizovanog kriminala i moskovskih banaka i da oda sva imena i na taj način postane heroj u očima Amerikanaca.

Neuman je doduše znao da će i sam morati da prizna da je uzimao mito i bio korumpiran, ali to je bilo manje bitno. Zauzvrat je Rus očekivao da će mu CIA dati strani pasoš s kojim će se smestiti na nekom mirnom mestu (razmišljao je o Danskoj ili Švajcarskoj) i debelim računom u banci (nadao se da će dobiti oko 2.5 miliona dolara).
Neuman, koji se 36 godina ranije rodio u Sovjetskom Savezu, i koji je stasao za vreme njenog kolapsa, tražio je ovom prilikom novi život za sebe i suprugu - bivšu agentkinju FSB-a koja se sad zvala Viktorija.

To je bio njihov veliki plan, koji se neko vreme činio kao da ide kako bi i trebao. CIA je prokrijumčarila Janoša i Viktoriju jahtom kroz Karibe, pa je FBI smestio par u luksuzni hotel u kom su mesecima čekali, dok su ih obasipali novcima.
Ali sedam godina i nekoliko identiteta kasnije, Neumani se nalaze u noćnoj mori koja je usledila nakon, kako je oni nazivaju, virtualne otmice koja ih je odvela na jedino mesto na kom nisu želeli da završe - u SAD.

Veza s CIA-om, a posle i FBI-jem razvijala se tako da su obe strane razmenjivale optužbe da ovi drugi nisu izvršili obećanja i da su lagali. Zbog toga su ruski dezerteri na kraju završili u dalekom Oregonu - nezaposleni, živeći u dugovima i sa zabranom imigraciskog centra da nastave da žive tamo (zbog svoje prošlosti), ipak i bez ikakve mogućnosti da odu igde drugde.

Sve vreme su u strahu od ruske odmazde, a sad ne znaju šta će.

janos.jpg
Printskrin 


"Ovo uopšte nije ono šta smo očekivali kad smo otišli u Ameriku. Nemamo poslove, nemamo dokumente. Živimo na mestu za koje nismo ni čuli pre nego što smo došli tu... Zeznuo sam se zato što sam verovao FBI-ju. Ne verujte ničemu vezanom za američku vladu zato što će vas slagati. Oni će vam svašta obećati, ali neće ništa izvršiti. Nema smisla sarađivati s njima", priča danas ogorčeni Neuman.

Novi život počeli kao Srbi iz Beograda

2008. godine Neuman, tada poznatiji kao Aleksej Artamonov, shvatio je da vreme za begstvi iz Moskve, nakon što mu je otac, penzionisani KGB-ovac, rekao da će "ili sam pucati u sebe ili će oni to učiniti za njega".

Neuman se inače priključio FSB-u nakon završetka školovanja, ali nakon desetak godina rada za sigurnosne službe, uzimanja mita, ali i shvatanja gde se krije pravi novac, odlučio je da se prebaci u mutni svet bankarstva, kao šef sigurnosnih službi u moskovskoj banci Kreditimpeks.

Deo njegovog posla bio je i, bar je tako rekao CIA-i, da posreduje između bandi koje su prale novac. Neuman se priseća da je u to vreme bio pun para, ali postao je previše pohlepan, pa mu je očevo upozorenje došlo kao pravi podsticaj da se trgne.

Budući da je ruski pasoš ograničavao mogućnosti neograničenog putovanja, jer je većina država zahtevala vizu za ulazak, Neuman je pikirao jednu zemlju: Dominikansku Republiku.

2008. godine par je sleteo s dva kovčega, 15.000 dolara u gotovini i fotografijama života kog su se odrekli.
janos-i-viktorija.jpg
Hangout 


Priznaju da su u početku samo želeli da nestanu, nisu planirali da idaju poslovne tajne ikome, a ponajmanje Amerikancima. Ali, strahovali su da će ih Rusi tražiti i naći, pa su morali brzo da reaguju.

Neuman danas tvrdi da nije bilo lako doneti odluku da će se obratiti Amerikancima, koji su oduvek predstavljani kao državni neprijatelji broj jedan. Naime, on dolazi iz porodice koja je oduvek služila vladajućima, čak i caru, a bio je svesan da će ovaj njegov čin umrljati porodično ime, i da će ostati zapamćeni tek kao izdajnici.

Svejedno, u jednom trenu su trebali da donesu odluku i obratili su se pismenim putem (s tim da je Neuman lično uručio pismo) američkoj ambasadi. Isti dan našao se s američkim tajnim agentima koji su u početku strahovali od mogućeg ruskog napada. Kad ih je razuverio i rekao ko je i šta, počeli su sastanci i pregovori.

Nakon osam sastanaka (svakom prilikom su dobili ček od po 2.000-2.5000 dolara), doveli su ih u ambasadu gde su dobili nove identitete i dokumente, kao Andrej i Marija Bogden, Srbi iz Beograda.

Kad Amerikanci okrenu ploču...

Dok je CIA istraživala njihove identite, Janoš je odao celu porodičnu istoriju. Kako je njegov otac služio u KGB-u kao prokurator, kako mu je deda proveo Drugi svetski rat kao pukovnik među Staljinovim obaveštajcima, te je ispitivao naciste jer je znao nemački. Pradeda mu je pak bio član careve tajne policije koja je lovila boljševike pre revolucije 1917. godine.

"Na kraju priče, i s mamine i tatine strane potičem od strane vojnika i obaveštajaca. To je porodična tradicija. Neke porodice rade u fabrikama. Ali ne i moja. Kad sam bio dete, čak je i moja dadilja bila vojnik", objašnjava Neuman.

Na svakom novom sastanku CIA je postavljala sve detaljnija pitanja, a Rusi su stiskali Amerikance da im kažu kad će dobiti nove trajne identitete i gde će moći da odu. Ipak, Amerikanci su menjali planove i identitete, te su svako malo rekli da imaju novo mesto za njih. Ali nisu ih nigde slali.
janos-i-viktorija.jpg
Hangout 


Odjednom su Amerikanci izjavili da ih, zbog njihove sigurnosti, trebaju hitno prebaciti brodom u Portoriko. Tamo su ih u trenu odvezli na mali aerodrom, pa su pre nego što su se snašli bili na putu za SAD. Nekoliko sati posle bili su u Virdžiniji, gde su se sledećih dana sprijateljili s dvoje agenata koji su pričali ruski i čiji je posao očigledno bio da im udovoljaju i drže ih na miru.

Rečeno im je da, ako budu sarađivali, u roku od godinu dana mogu da dobiju zelene karte, pa im je FBI odjednom umesto prvobitno dogovorenih 1.8 miliona dolara nudio 300.000 dolara. Premda je i dalje bila reč o priličnoj svoti, ona je bila daleko od prethodno ugovorene.
nakon mnogo izigravanja od strane američke vlade, ovaj par će verovatno biti deportovan. Oni će gotovo sigurno izgubiti svoju slobodu, a možda i svoje živote ako se vrate u Rusiju.

(Guardian)