Odmah bi počele da se događaju ozbiljne promene koje će jako pogoditi Grke, a evo i koje

NJUJORK - Ispadanje iz evrozone i prelazak na drahmu oslabiće novu grčku valutu za najmanje 40 odsto, a toliko će opasti i kupovna moć Grka, slaže se većina zapadnih ekonomskih analitičara.

"Isprva bi incijalno došlo do ogromne rasprodaje, otprilike u rasponu od 30 do 40 odsto gubitka vrednosti u odnosu na dolar", kaže Nil Džons, šef prodaje hedž fondova u banci Mizuho u Londonu.

Ako izgubi evro, Grčku čeka ozbiljan pad ekonomije; uz pad realne kupovne moći moraju računati i s vrlo ozbiljnim padom gospodarskih aktivnosti. Uz deprecijaciju mogla bi da dođe i inflacija, što će najviše osetiti najsiromašniji.

Valentin Marinov, šef stručnjaka za međuvalutne odnose u velikoj Credit Agricole banci, procenjuje da bi "...deprecijacija uključivala magnitudu od 40 odsto prema dolaru“ u roku od 12 meseci, dok je Kris Tarner iz londonskog ING veći pesimista - ako dođe do ovakvog scenarija, on predviđa čak 50-postotni pad.

Evo šta to konkretno znači: ako je sada prosečna penzija u Grčkoj 800 evra, s povratkom grčke drahme ona će biti 480 evra. Opala bi i vrednost socijalnih davanja. Dakle, najteže posledice politike premijera Grčke Aleksisa Ciprasa podneli bi baš oni koje taj levičar najviše brani u pregovorima s Trojkom (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija).

Dalje, zapadni stručnjaci kažu da će Grčka imati problema i s uvozom određenih vrsta roba, pre svega energenata, ako napusti evrozonu. Po tom scenariju može se očekivati da bi Atina imala takve probleme s uvozom nafte i naftnih derivata da bi možda morala da uvede i restrikcije.

Isto tako, deprecijacija lako može da izazove inflaciju, to jest brz rast cena, što će takođe biti dodatni udar na onih 3 miliona grčkih građana koji već sada, kako kaže Cipras, žive na ivici siromaštva.

Ključno pitanje je šta bi izlazak iz evrozone mogao da znači za turizam, koji Grčkoj godišnje direktno donosi velikih 17 milijardi evra (čak 9 odsto BDP), a još 45 milijardi indirektno (kroz potrošnju turista na kupovinu raznih roba i usluga).

Ekonomisti koji su i inače pobornici devalvacije tvrde da će od deprecijacije drahme grčki turizam profitirati jer će biti konkurentniji, ali to ne znači da će profit grčkih turističkih kompanija, kao i plate grčkih radnika izraženi u evrima i dolarima, realno značajno narasti. Takođe upozoravaju na to da je teško očekivati da turisti budu široke ruke i bezbrižno troškare ako dolaze u nestabilnu situaciju.

Kad je reč o kapitalnim investicijama, zapadni stručnjaci kažu da bi se situacija stabilizovala posle izvesnog vremena, pa se očekuje da bi na bankomatima moglo da se podiže mnogo više od sadašnjih smešnih 60 evra (a priča se da će svota biti smanjena na 20-tak evra), ali teško je očekivati da će bogati evropski turisti trošiti na skupu i luksuznu robu u Grčkoj okruženi demonstrantima ili prosjacima.

Ne treba zaboraviti ni na to da bi se u slučaju bankrota, izostanka dogovora s Trojkom i izlaska iz evrozone (a možda i iz EU) Grčka našla u vrlo lošim diplomatskim (pa i trgovinskim) odnosima s nizom evropskih zemalja koje su joj pozajmile novac.

Niko neće da prognozira koliko bi Grčku tačno koštao izlazak iz evrozone jer je teško izračunati posledice, ali stručnjaci kažu da ih ne bi iznenadio i povećanje nezaposlenosti.

(Business Insider)