Ekonomija Sjedinjenih Država verovatno neće trpeti značajnije posledice zbog grčke dužničke krize. Ali u Vašingtonu ipak strahuju od geopolitičkih posledica ukoliko Grčka, kao članica NATO, napusti evrozonu

Barak Obama je održao telefonske razgovore s francuskim predsednikom Olandom i nemačkom kancelarkom Merkel u kojima je upozorio koliko je važno da Grčka ostane u evrozoni.

Prema većini kalkulacija sa Vol strita, bankrot Grčke bi tek u zanemarljivoj meri pogodio ekonomiju SAD. Ali berzanski indeks Dau Džons je ipak početkom sedmice pao za dva posto. To je najveći pad tog indeksa u protekle dve godine.Aksel Merk je predsednik preduzeća Merk Investments iz San Franciska. Veruje da bi bankrot mogao da posluži da se trgnu lenji investitori koji proteklih godina nisu morali da snose rizike pri ulaganjima zbog intervencione politike centralnih banaka.

„To znači da se grčki bankrot ne može uporediti s bankrotom banke Lehman Brothers iz 2008. godine. Tada je postojala opasnost da propadne čitav finansijski sistem“, kaže Merk.

„Ali sada je sasvim drugačija situacija nego 2008. godine ili 2012.“Od 2012. su u evrozoni sprovedene važne strukturne reforme. Najveći deo grčkih dugova snose sada nadnacionalne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske unije. Stoga postoji samo mali rizik da eventualna finansijska propast Grčke probije granice evrozone i proširi se preko Atlantika, smatra Merk. U SAD su stoga iz drugih razloga zabrinuti zbog Grčke.

Brige zbog ponuda iz Rusije

Grčka za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji pokazala kao faktor stabilnosti. Grčka je takođe važna raskrsnica za izbeglice iz Avganistana, Iraka i Sirije. Ukoliko Grčka, dakle, doživi potpunu finansijsku propast i napusti evrozonu, time bi jedan strateški tranzitni region mogao da postane nestabilan.

U Vašingtonu postoji i zabrinutost da bi Grčka mogla da se obrati Moskvi i zatražiti finansijsku pomoć te tako mogla da izigra napore Zapada u stvaranju zajedničkog fronta za Ukrajinu.

Vladimir Putin je Grčkoj već ponudio finansijsku pomoć tražeći zauzvrat dopuštenje za gasovod koji bi prolazio kroz Grčku. Levičarska vlada u Atini još razmatra ponudu.

„Grčka se nalazi u opasnom susedstvu“, kaže Daglas Rediker, bivši predstavnik SAD pri MMF-u. „Jedna od velikih prednosti ulaska Grčke u Evropsku uniju i evrozonu je bila da se Grčka jače poveže za srce Evrope“, navodi Rediker.

Politički gledano Vašington u krizi ima ograničene mogućnosti delovanja. Ali putem odlučujuće uloge u MMF-u Sjedinjene Države mogu indirektno uticati na grčku krizu, procenjuje Rediker.

„MMF se izjasnio za delimično opraštanje dugova od strane Evropljana“, kaže Rediker. "Utoliko je MMF za grčku i ostale evropske vlade ujedno prijatelj i neprijatelj.“

SAD se, međutim, verovatno neće javno oglašavati sa nekakvim savetima kako Evropljanima ne bi otežavali rešavanje krize. „Reći će koju prijatnu reč, inače će kao gledaoci pratiti taj teatar“, opisao je Merk američku ulogu u grčkoj krizi i dodao: „Naravno da SAD imaju interes da evropska privreda bude stabilna. Ali ne mogu da odlučuju kako će Grci da vode svoje poslove.“