AMERIČKI PUBLICISTA VILIJAM ENGDAL: Varufakis je trojanski konj zapadnih bankara i grčkih oligarha!

Kako sam došao do ovog iznenađujućeg zaključka, pita se Engdal, i nastavlja:

Kada je očajno grčko stanovništvo izabralo levo-desnu koaliciju, bio sam među mnogima koji su se nadali da je u Atini na vlasti konačno vlada koja stoji iza interesa svoga naroda.

Ali, svedoci smo onoga što se može nazvati šou jednog klovna, koji se smeje celom grčkom narodu i celoj EU. Oni koji se takođe smeju, jer često je tako, su mega banke i Trojka: ECB, MMF i EU. Iza trojke, skoro nevidljivo , stoje grčki oligarsi koji su tokom godina opljačkali državnu kasu za stotine milijardi, krijući ih daleko u švajcarskim i lihtenštajnskim tajnim bankovnim računima, izbegavajući plaćanje ijednog penija poreza kojim bi podržali svoju naciju.

I iako izgleda kao čvrsti levičarski ekonomista, Varufakis je u stvari trojanski konj za uništenje cele evrozone od strane bankara i grčkih oligarha. Izgleda da je Italija sledeća koja je posle Grčke spremna da postane žrtva koja će celu evrozonu dovesti do krize koja je danas nezamisliva.

S kim si takav si, kaže poslovica. Prema njoj, Varufakis je veoma loše izbor za ministra finansija, koji tvrdi da brani životni standard svojih građana. Pre nego što je postao grčki ministar finansija, Varufakis je živeo u SAD i radio za Belvju Vašington, softversku kompaniju, kao i za korporaciju Valve, čiji su osnivači došli iz Majkrosofta Bila Gejtsa. U kasnim 1980-tim je studirao ekonomiju i teoriju igara u Velikoj Britaniji na univerzitetima Eseks i Ist Anglija, i predavao na Kembridžu. Onda je narednih jedanaest godina proveo u Australiji, pa čak i uzeo australijsko državljanstvo.

Kao australijski državljanin Varufakis se vratio 2000. godine da predaje na Univerzitetu u Atini. Od januara 2013. godine do imenovanja za ministra finansija Grčke, Varufakis je predavao na Univerzitetu u Teksasu, gde je postao blizak sa Džejmsom K. Galbrajtom, sinom pokojnog ekonomiste sa Harvarda, Džona Keneta Galbrajta, kao i sa vašingtonskim tink-tankom Institut Brukings. Ukratko, Varoufakis je australijski državljanin koji je proveo većinu od protekle tri decenije u Velikoj Britaniji, SAD i Australiji a malo u svojoj rodnoj Grčkoj.

To, ga naravno, samo po sebi ne diskvalifikuje , ali do sada je u šest kratkih meseci uradio više da se poveća jad grčkog naroda, od skoro bilo koga drugog, pa čak i od Volfganga Šojblea ili Kristine Lagard iz MMF-a.

On se pretvara da je protiv štednje, ali podaci pokazuju suprotno. Varufakis je bio savetnik premijera Jorgosa Papandreua i PASOK-a, kada je postignut katastrofalno drakonski dogovor o štednji sa EU u ime Grčke, i dobio pohvale Marija Dragija i ECB. U više navrata je tvrdio da Grčka kao članica evrozone mora prihvatiti mere štednje i da ne sme da izađe iz evrozone.

Da je Varoufakis zaista čovek koji zastupa svoje zemljake, Grčka bi preuzela strategiju Islanda, proglasila moratorijum na dug i zamrzla sve otplate duga prema MMF-trojki, ECB i EU. Onda bi uveo nacionalnu valutu, nametno kontrolu kapitala i tražio jake ekonomske veze sa Rusijom, Kinom i zemljama BRIKS.

Zaista, kada je grčki premijer Cipras boravio u Sankt Peterburgu sredinom juna i sastao se sa ruskim predsednikom Putinom, Putin je dao veoma velikodušnu ponudu za prevremenu otplatu 5 milijardi dolara u zamenu za grčko učešće u gasovodu Turski tok. To bi Grčkoj dalo prostor za disanje. Brisel i Vašington, naravno, nisu bili nimalo zadovoljni time. Putin je tada ponudio Grčkoj i članstvo u novoj razvojnoj banci BRIKS-a koja bi omogućila pozajmice kojima bi Grčka izašla iz najgore krize bez jačanja divljačke štednje. To bi naravno, približilo Grčku Rusiji i Kini, čemu se Vašington i Brisel protive svom snagom. Ali Grčka i Varoufakis nisu to prihvatili.

U ovom trenutku zaista izgleda kao da je uloga Varufakisa da deluje kao Trojanski zapadnih bankara unutar grčke vlade, čiji je cilj da pripremi Grčku i grčki narod za klanje, dok sve vreme pozira kao borac za grčki interes.

Kao bivši pomoćnik američkog trezora i kritičar loših ekonomskih politika SAD u poslednjih nekoliko godina, analitičar Pol Krejg Roberts je nedavno napisao da se grčka "suverena dužnička kriza" koristi da stvori presedan koji će se primenjivati kod svake vlade članice EU. Države članice će prestati da postoje kao suverene države, a suverenitet će počivati u EU.Mere koje podržavajiu i Nemačka i Francuska će na kraju podriti i njihov suverenitet.

Kako je evrozona upala u takvu krizu? Energija koja vibrira kroz celu Evropu sada nije ljubav već mržnja. Postoji mržnja kod Nemaca prema onome što su uvereni da su poreske prevare običnih Grka. Tu sliku su stvorili mediji pod kontrolom američkih oligarha i njihovih tink-tankova. Postoji mržnja kod Evropske komisije i rukovodstva EU prema Grčkoj zbog stvaranja onoga što oni vide kao egzistencijalnu krizu u EU. Postoji možda mržnja i kod nemačke kancelarke Merkel zbog uništavanja njenog nasleđa.

Iznad svega, tu je mržnja grčkih oligarha prema grčkom narodu. Grčka oligarhija – brodovlasnici, vlasnici rafinerija nafte, telekomunikacija, medijski magnati, su mnogo puta od ranih 1990-ih, dominirali u grčkoj politici. Grci ih zovu "diaplekomenoi" –“povezani” . Ova elita je sačuvala svoje položaj kroz kontrolu medija i kroz kupovine političara kao Janis Varufakis.

Grčki oligarsi su, sa svojim skrivenim neoporezovanim milijardama spremni da vide svoju naciju uništenu samo da bi zadržali svoj novac.

(New Eastern Outlook)