Pet vodećih svetskih ekonomista uputili su otvoreno pismo Angeli Merkel u kome su istakli da je politika stroge štednje propala i zatražili veliko smanjenje dugova Grčkoj

Beskrajna štednja na koju je Evropa naterala grčki narod jednostavno ne funkcioniše. Sada su Grci glasno rekli: dosta! Kao što je većina sveta znala da će se desiti, finansijski zahtevi Evrope su slomili grčku ekonomiju, doveli do masovne nezaposlenosti, kolapsa bankarskog sistema, i doveli do daleko gore krize spoljnog duga, koji je porastao na 175 posto BDP-a.

Ekonomija Grčke je slomljena sa potonulim poreskim prihodima, depresijom proizvodnje i zaposlenosti u depresiju, i s biznisom gladnim kapitala.

Humanitarni uticaj mera je strašan - 40 odsto dece sada živi u siromaštvu, smrtnost novorođenčadi je skočila u nebo, a nezaposlenost mladih je blizu 50 odsto.

Korupcija, utaja poreza i loše računovodstvo prethodnih grčkih vlada su doprineli stvaranju problema duga. Grci su ispunili mnogo zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel – srezali su plate, smanjili javnu potrošnju, smanjili penzije, preduzeli privatizaciju i deregulaciju, i podigli poreze. Ali, u poslednjih nekoliko godina, niz takozvanih programa prilagođavanja su služili samo da stvore veliku depresiju kakva nije viđena u Evropi od 1929-1933. Lek propisan od strane nemačkog Ministarstva finansija i Brisela je slabio pacijenta, a nije izlečio bolest.

grcka-strajk-beta-ap.jpg
Beta/AP 

Zajedno apelujemo na kancelarku Merkel i Trojku da razmotre ispravku kursa, kako bi se izbegla dalja katastrofa i omogućilo Grčkoj da ostane u evrozoni. Upravo sada, od grčke vlade se traži da uperi pištolj u glavu i povuče obarač. Na žalost, metak ne bi ubio samo budućnost Grčke u Evropi. Kolateralna šteta bi bila evrozona kao svetionik nade, demokratije i prosperiteta, što bi moglo dovesti do dalekosežnih ekonomskih posledica širom sveta.

Evropa je tokom 1950-ih stvorena na oproštaju dugova iz prošlosti, odnosno dugova Nemačke, što je dalo ogroman doprinos posleratnom ekonomskom rastu i miru. Danas moramo da restrukturiramo i smanjimo grčki dug, dati ekonomiji da diše i da se oporavi, i da dozvolimo Grčkoj da isplati smanjeni teret duga tokom dugog vremenskog perioda.

Sada je vreme da se humano razmisli o kaznenom i propalom programu štednje, i da se uspostavi saglasnost u vezi velikog smanjenja dugova i sprovođenju neophodnih reformi u Grčkoj.

Naša poruka kancelarki Merkel je jasna: ohrabrujemo vas da preuzmete vođstvo u ovoj važnoj stvari za Grčku i Nemačku, kao i za ceo svet. Istorija će vas pamtiti prema vašim postupcima ove nedelje. Očekujemo i računamo na vas da ćete preduzeti hrabre i velikodušne korake ka Grčkoj, u ime budućih evropskih naraštaja.

S poštovanjem,

Hajner Flašbeck, bivši državni sekretar u nemačkom Saveznom ministarstvu finansija

Tomas Piketi, profesor ekonomije u Paris School of Economics

Džerfi Saks, profesor održivog razvoja, zdravstvene politike i menadžmenta, i direktor Earth Institute na Kolumbija univerzitetu

Dani Rodrik, Ford fondacija, profesor međunarodne političke ekonomije, Harvard Kennedi School

Sajmon Ren-Luis, profesor ekonomske politike, Blavatnik School of Government, Univerzitet u Oksfordu

(The Nation-M.Đorđević)